Бијели лук је једна од најстаријих гајених култура, карактеристичног мириса и укуса, који се свакодневно користи у исхрани, као зачин или сировина за фитофармацију, фармацију и индустрију хране. Једногодишња је биљка, богата протеинима, минералним материјама и специфичним етеричним уљем, те захваљујући свом богатом биохемијском саставу користан је у превенцији и лијечењу болести дисајних органа, прехладе, крвних судова и пробавног тракта. У многим земљама је веома цијењена култура, управо због свог изразито бактерицидног и фунгицидног својства.
Зависно од времена садње разликују се: јесењи (озими), прољећни (јари) и алтернативни. Октобар је право вријеме за садњу озимог бијелог лука, који до зиме образује моћан коријен и неколико листова, а у наредној години јаку надземну масу и релативно крупну луковицу.
Производња лука започиње избором парцеле и предусјева. Добри предусјеви за ову повртарску културу су они који рано напуштају парцеле и остављају земљиште чисто од корова (легуминозе, купус, пшеница, рано поврће). У плодореду долази на друго мјесто (предусјев се ђубри стајским ђубривом), док на исту парцелу послије биљака из исте фамилије долази након 3-4 године.
Бијели лук је једна од ријетких економски значајних повртарских култура са малим бројем сорти. При избору сорте треба користити сертификован садни материјал, јер је бијели лук склон вирусима и другим обољењима. Управо једна од малобројних сората која се истиче као најбоља је домаћа сорта Босут.
Бијели лук је врста која може да успјева на различитим типовима земљишта, али на сиромашним и неструктурним даје мале приносе. Због тога треба изабрати плодна, дубока, растресита и средње лака земљишта, која имају довољну количину влаге, посебно у вријеме клијања, како би се могли очекивати добри приноси, и квалитет и квантитет, што је и циљ саме производње. Припрема земљишта почиње крајем љета или рано у јесен дубоким орањем од 30cm. Најчешће се ђубри комплексним минралним ђубривом 16:16:16 , у количини 500-600kg/hа, богато сумпором, што опет зависи од агрохемијске анализе земљишта. Након тога одмах се изводи предсјетвена припрема, чији је задатак да оствари растртеситу, ситномрвичасту структуру земљишта, на дубини од 8-10cm, јер од тога зависи квалитет садње, што коначно утиче на успјех цјелокупне производње.
За производњу потребно је одабрати здраве, типичне луковице, јер у супротном као посљедица јављају се мали приноси и разне болести. Пред садњу одвајају се здрави и најкрупнији ченови, који у истим условима образују крупнију луковицу. Ченови се третирају фунгицидом (цинеб, дитан) у прописаној концетрацији, у трајању 10-20 минута, након чега се суше и саде. Бијели лук се сади ручно и машински. Предност има ручна садња, јер обезбјеђује правилан положај сваког чена (врхом према горе), у односу на машинску садњу при којој знатан број ченова буде у лежећем или обрнутом положају, што отежава укорјењавање и брзину почетног раста. Најважнији параметар успјешне производње бијелог лука је вријеме садње. Оптималан агротехнички рок садње озимог је од 1. до 30. октобра. Дубина садње зависи од величине ченова, само је битно да изнад горњег дијела чена буде слој земљишта од око 3cm. Растојање између редова је 30-40cm, а у реду 8-10cm. Количина садног материјала зависи од крупноће ченова и размака садње, али просјечно се креће око 1400-1600kg/ha.
Њега усјева састоји се од међуредне обраде, наводњавања, заштите и прихране азотним ђубривом са кретањем вегетације. Веома је важно у рано прољеће извршити међуредну обраду, у циљу регулисања водно-ваздушног режима, битног параметра за правилан развој луковице.
Бијели лук се вади у фази масовног полијегања надземне масе, када лишће пожути. Није препоручљиво чекати да се зелена маса потпуно осуши. Вади се мотиком, а на лаганим земљиштима руком или специјалним машинама. Препоручљиво је вађење обавити у периоду сувог и топлог времена, јер уколико је кишно вријеме љуска постаје прљавосива, што смањује тржишну вриједност луковице. Након вађења, биљка се суши и то на пољу ако је суво и топло вријеме. Ако је у питању мања производња, најбоље је лук уплести у вијенце, и оставити да се суше. Треба избјегавати директну сунчеву свјетлост. Веће количине бијелог лука складиште се у бокс палетама, ринфузи или мрежастим врећама, на температури од 0 до 2°C, са редовним провјетравањем и одржавањем влажности на 65-70%. У оптималним условима складиштења бијели лук из јесење садње може се чувати до шест мјесеци.
