За успјех производње у заштићеном простору од пресудног значаја је коришћење добро одњегованог квалитетног расада. Рокови садње условљени су врстом заштићеног простора и могућностима загријавања.
Квалитетан расад парадајза у моменту садње треба да има следеће карактеристике: стабло висине 25–30 cm и дебљине 8–10 mm; 6–8 крупних тамнозелених листова; надземну масу од 6–8 g са формираним пупољцима или цвјетовима у првој цвасти. Избор сорти и вријеме производње мора одговарати захтјеву тржишта.
Сасвим сигурно да се најбољи пласман код нас остварује парадајзом округлих плодова средње крупноће, црвене боје и карактеристичног укуса. За овај вид производње најприсутнија су два типа сорти/хибрида према начину пораста стабла. Највећи број генотипова је у типу високог неограниченог раста стабла (индетерминантне) које прву цваст образују после 7-12 листова а затим сљедеће послије свака три листа. Раст стабла тече неограничено.
У посљедње вријеме значајно се повећала производња полудетерминантних сорти/хибрида који образују прве цвасти послије 5-8 листова, а сљедећи послијее свака 1-3 листа а раст стабла се завршава цвашћу. За успјешну проузводњу парадајза потребно је познавати оптималне услове за његов раст и развој. Тако, за раст вегетативних органа оптимална температура је око 22°C. Критична максимална температура је око 32°C.
Оплодња се одвија на температури изнад 20°C. За раст и развој парадајза значајна је и температура земљишта, оптимална је 20–25°C, међутим биљке се расађују када је температура земљишта 14-15°C. при нижпј температури веома је спор раст и регенерација корјена. Ниже ноћне температуре и дневне за облачних дана неопходне су и због чињенице да парадајз расте у тами.
Зато су у густом усjеву, при недовољној свjетлости или високим ноћним температурама интернодије издужују. Ниже температуре као и температуре преко 32°C и недостатак свјетлости изазивају опадање цвјетова. Парадајз је биљка са изразитим потребама за свјетлошћу. За непрекидан развој и плодоношење неопходна је минимална осветљеност од 5.000–10.000 лукса, а оптимална око 35.000 лукса, што зависи и од сорте.
При већем интензитету освјетљености, без обзира на дужинудана, цвјетање је раније. Парадајз припада биљкама релативно отпорним на недостатак воде. Критичан период је у вријеме цвјетања, када недовољна влажност може изазвати опадање цвјетова. До периода цвјетања заливањем треба одржавати влажност до 70% ПВК а у вријеме плодоношења око 80% ПВК. За успјешан раст и развој неопходна је релативно ниска влажност ваздуха.
Оптимална релативна влажност ваздуха је од 45–60%. Висока релативна влага смањује оплодњу и транспирацију а тиме изазива поремећаје у исхрани биљке. За наводњавање парадајза најбоље је користити систем капања. Заливање треба обављати сунчаних дана (најбоље водом температуре 20–25°C), у пријеподневним часовима а послије сваког заливања објекат се мора добро провјетрити.
Примјена система капања доприноси мањој потрошњи воде, бољем здравственом стању биљака и слабијој закоровљености. Парадајз је култура са високим потребама за хранивима, како у погледу макро тако и микроелемената. Младој биљци је потребно три до пет пута више хранива, посебно фосфора (на јединицу масе) у односу на одраслу биљку.
Принос је у директној зависности од садржаја лакоприступачних хранива у земљишту. Парадајз је посебно осјетљив на недостатак фосфора у првим фазама раста и развића (расад). Образовање и зрење плодова иде на рачун хранива накупљених у вегетативним дјеловима. Због тога је за парадајз од посебног значаја обезбјеђење
