Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу послије дугог зимског периода, па да почне бујати у прољеће које се већ почиње примицати.
Овај обичај у потпуности уважава и климатске прилике у нашим виногорјима. Наиме, до средине фебруара се у нашим виногорјима јављају јаки зимски мразеви, а након тога наступа топлије вријеме, повољно за обављање резидбе. У то доба се веома прецизно може утврдити здравствено стање и родност зимских окаца, како би се обавила правилна резидба и на чокотима оставио потребан број родних окаца за доношење одређене висине приноса и квалитета грожђа у наредној вегетацији. Основни период резидбе у нашим условима је март и почетак априла, што укупно износи 30-40 дана. Јесења и зимска резидба се обављају у већим засадима како би се успјела завршити до почетка кретања окаца.
Велики број сорти, и узгојних облика винове лозе, захтијевају пажљиву и зналачку резидбу. Неки виноградари се у том послу не сналазе најбоље, па праве грешке које се касније тешко поправљају. Често се то не може ни учинити.
Зато треба поштовати основна правила резидбе:
- Стално се мора имати у виду да основни циљ резидбе није само постизање што већег приноса, него и његовање и очување узгојног облика чокота.
- Резидбом прво треба одстранити све дијелове чокота који угрожавају његов основни узгојни облик, тј. издужене кракове или деформисане родне чворове, недозреле и сасушене ластаре. На тај начин се и на најсложенијим узгојним облицима лакше уочавају родни елементи, односно једногодишњи зрели ластари с правим зимским окцима. Потом се они орезују на род и тако се постиже најправилнији распоред родних окаца.
- У зависности од сорте и густине садње, сваки чокот треба оптеретити одговарајућим бројем окаца. Најбоље је да се оптерећеност чокота, умјесто одока, одређује према јединици површине, што је 7-10 окаца по квадратном метру. Ако је размак садње 2 х 1 метар, по чокоту треба оставити најмање 14, а највише 20 окаца, у зависности од тога која је сорта у питању.
Треба знати да све док лоза „мирује“ влада негативан притисак, али чим лозу орежемо наступи продирање воде у ластаре, те се због тога смањује отпорност лозе на ниским температурама. Зимски пупољци подносе -13 до -15°C, једногодишњи ластари -18 до -20°C, а старо дрво до -25°C. Врло рана, као и врло касна резидба има за последицу касније пупљење и касније зрење грожђа. Прекасна резидба појачава „сузење“, губитак храњивих материја а понекад и „гушење“ пупољака.
