Одређивање времена бербе јабуке

Берба плодова јабуке се обавља у различитом степену зрелости, зависно од начина пласмана. Постоје двије врсте зрелости плодова:

  • ботаничка (физиолошка) зрелост,
  • технолошка (конзумна) зрелост.

Ботаничка зрелост настаје раније, а то је вријеме када плод постиже максималну крупноћу и када престаје даље притицање хранљивих материја у плод. У технолошкој зрелости, воће постиже најбољи укус и арому, када је и најпогодније за употребу у свјежем стању.

Одређивање правог момента бербе је везано првенствено за воћну врсту и начин пласмана плодова. Kод јабуке и крушке разлика ове двије зрелости за јесење сорте је око двије недјеље, а код зимских сорти од једног па до више мјесеци, зависно од начина чувања плодова у складишту. Прерана берба доводи до брзог увенућа и смежуравања покожице плода, а каснија берба до смањења времена чувања плодова.

Постоји више тестова или метода којима се одређује дан почетка бербе плодова јабуке, али ниједна није увијек сигурна. Методе се могу групирати у старе и нове, модерне методе.

У старе методе спадају:

  • метода интензитета основне боје плода – промјена основне боје у жуту, жуто наранџасту или црвену;
  • метода интензитета боје сјеменки – боја сјеменке у плоду се мијења обично у вријеме физиолошке зрелости, те бијела сјеменка поприма смеђу, тамну па црну боју. То је несигуран показатељ за одређивање времена бербе, јер код љетних сорти сјеменка је још незрела док је плод већ зрео, а код зимских сорти је обрнуто;
  • метода промјене боје меса плода – такођер несигурна метода којом се хлорофил у месу треба потпуно разградити да месо дозријевањем добија боју без зеленог пигмента;
  • метода када плодови почињу падати са стабла – метода је несигурна, јер плодови могу падати са стабла и због оштећења од инсеката или болести.

У нове, модерне методе – сигурније показатеље времена бербе спадају:

  • метода бројања дана од пуног цвијетања до зрења – ради се за сваку сорту посебно, није потпуно сигурна, јер зависи од климатских услова. За сорту јонатан и његове мутанте износи око 140 до 145 дана, за црвени делишес и његове мутанте 145 до 155 дана, а за златни делишес 150 до 155 дана,
  • метода збир средњих дневних температура од пуног цвијетања до бербе,
  • метода мјерења чврстоће меса плода и она се мјери посебним апаратом званим пенетрометар,
  • различите хемијске методе којима се одређује количина шећера, киселина, скроба и слично. У хемијске методе спада један од најсигурнијих начина утврђивања дозрелости јабука, а то је помоћу тзв. јодно-скробног теста ( јод-јод-калијум тест или скраћено Ј-Ј-K). Јодно-скробним тестом врло добро се може одредити вријеме бербе јабука. Овим тестом мјери се количина скроба у плоду јабуке са циљем одређивања правог тренутка, када је однос шећера и скроба најповољнији. Поступак обављања јодно-скробног теста се састоји од узимања доброг просјечног узорка од пет до десет јабука. Плодови се прережу попречно и умоче у отопину јода (отопина јод-јод-калиј). Јодна отопина ће скроб обојити у тамноплаву до црну боју.

Јодно-скробни тест

 

За одређивање оптималног рока бербе такође се успјешно употребљава тзв. Стреифов индекс (СИ) назван према његовом аутору др. Јосефу Стреифу са истраживачке станице Бавендорф у Њемачкој. Према Стреифовом индексу индикатори зрелости и квалитет плодова су:

–              чврстоћа плода у kg/cm2, а мјери се пенетрометром

–              садржај шећера или тачније топивих сувих материја, рефрактометријска вриједност у степенима Брикса, а мјери се рефрактометром

–              скробни индекс према љествици Цтифл (Centre tehnique interprofessionnel des fruits et legumes) који се одређује потапањем половине водоравног пресјека плода у једно-постотном раствору калијум јодида.

Мјерење пенетрометаром

Благовременом информацијом о року бербе смањују се посљедице преране и прекасне бербе. Прераном бербом смањује се принос јабука. Плодови се слабије чувају. Слабији је квалитет плодова, основна боја је слабо изражена, а јаче се истиче зелена боја. Плодови немају типичну арому, горког су укуса и подложни су појави физиолошких болести (нпр. горке пјеге). Прекасна берба такође, узрокује теже чување плодова. Велики су губици у приносу због опадања плодова. Смањена им је могућност чувања у хладњачи. Плодови су подложни различитим гљивичним обољењима нпр. јонатановим пјегама и стаклавости плода.

Најбоље је за одређивање времена бербе користити више метода. Зрење свих плодова на истом стаблу није истовремено па се због тога нарочито при обилнијем роду препоручује пробирна берба плодова ради добијања што већег процента плодова у првој класи.

На око 15 дана пред бербу плодова пожељно је урадити третман фунгицидима у циљу спречавања појаве труљења плодова у складишту, наравно водећи рачуна о каренцама за препарате.

Најбоље и најдуже чување плодова јабука је у хладњачама са ниским садржајем кисеоника тзв. ULO хладњачама. Ultra Low Oxygen (ULO ) технологија представља најновије достигнуће у сегменту дуготрајног чувања свјежег воћа.  Режим у коморама даје могућност да се цијелокупан род јабуке може чувати и понудити тржишту у свако доба године. ULO  технологија омогућава да јабуке очувају непромјењена својства дуг временски период без икакавих хемијских интервенција.

Препоручује се чување плодова јабука у хладњачи са контролисаном атмосфером и основни параметри треба да буду:

–              температура од 0-5°С,

–              концентрација CO₂ od 2-4%,

–              концентрација O₂ 1%,

–              релативна влажност ваздуха од 90-92%.

Најчешћи и највећи губици у складишту настају губитком воде као последица неодговарајућег времена бербе, неодговарајућих услова чувања, као и појаве паразитних и непаразитних обољења плодова.