Одређивање момента бербе код појединих воћних врста

Под оптималним моментом бербе воћа подразумијева се средњи датум око кога би се требала организовати берба. С обзиром да се плодови зимских сорти јабуке и крушке чувају у хладњачи више мјесеци, одређивање оптималног датума бербе овог воћа је од изузетног значаја.

Постоји више метода за одређивање оптималног датума бербе овог воћа. Ниједна метода не може са сигурношћу да се искористи у свим околностима. Неке познатије методе за одређивање оптималног датума бербе могу бити двојаке:

  1. Субјективне методе
  2. Објективне методе

Субјективне методе су: промјена основне боје покожице плода, лакоћа одвајања петељке плода од гранчице, промјена боје сјемена односно сјемењаче, број дана од цвјетања до бербе односно до физиолошке зрелости, број дана од  стадиума Т  до бербе.

Објективне методе су : спектрофотометријско одређивање зрелости плода, скробно-јодни тест, одређивање чврстоће мезокарпа, количина растворљиве суве материје плода, количина укупних киселина плода.

Субјективне методе су базиране на искуству те их нећемо образлагати у овом чланку.

Објективне методе:

  1. Скробно-јодни тест:

Овом методом врши се праћење процеса разградње  скроба у плодовима током њиховог сазријевања, при чему се скроб разграђује на просте шећере. С обзиром на чињеницу да се скроб у 0,5 % воденом раствору јода у калијум- јодиду боји плаво, то омогућава квалитативно праћење његовог разлагања и прецизно одређивање најпогоднијег момента бербе. За спровођење теста узима се узорак од најманје 20 плодова који се попречно пресјеку, а затим се по једна половина сваког плода потапа у раствор. На мјестима гдје је у плоду дошло до разградње скроба неће се задржати боја, а на мјестима гдје има скроба пресјек ће бити обојен у тамно плаву боју. Количина скроба пропорционална је удјелу обојене површине пресјека плода. Скала обојености варира од један до десет (1-10). Што је плод обојенији оцјена је већа, а самим тим и зрелији.

 

 

1-2

 

  • Црноплава боја на цијелој површини пресјека
  • Плодови су потпуно зелени

 

3-4

  • површина плодова око сјеменене кућице и проводних канала необојана је, остала површина пресјека црноплава
  • започета фаза дозријевања плода

5-6

  • на тамној основи цијелог пресјека плода јавља се просвијетљавање, а паренхим плода је обојен тамноплаво само под подкожицом
  • оптимално стање за дуго чување плода

7-8

  • тамно обојење испод кожице и дјела паренхима, око проводних канала
  • плодови су само за краће чување и транспорт

9-10

  • плодови су испод покожице на пресјеку незнатно потамњени или потпуно свијетли
  • конзумна зрелост
  1. Одређивање чврстоће мезокарпа

Мјерење чврстоће мезокарпа обавља се справом под називом пенетрометар.

Oтприлике десет дана прије предвиђеног времена за брање направити контролу зрелости плода, те направити контролу сваких 2-3 дана (јабука ,крушка). Узети узорке са 15-20 плодова са различитих стабала и различитих  мјеста у воћњаку. Сазријевањем плода чврстоћа мезокарпа опада па се праћељем ове промјене и упоређиваљем са препорученим вриједностима за сваку воћну врсту и сваку сорту, може одредити моменат бербе.

Поступак је сљедећи:

1) Са плода се ољушти око 1cm² покожице дебљине 1 mm и на том мјесту се притисне убодна игла пенетрометра.

2) Убодна игла се под правим углом убада лаганао у плод  до означене дубине до један центиметар. На игли постоји граничник докле би требала игла да пробије мезокарп.

3) На скали пенетрометра се очита вриједност.

4) Поступак се понавља са двије супротне стране (обојене и необојене) сваког узрокованог плода и утврђује се просјечна вриједност чврстоће која је изражена у kg/cm².

 

Код јабуке горња граница за све сорте је  8 kg/cm², а доња граница износи 5 kg/cm² и испод ње плод јабуке више није услован за дуго чување у хладњачи већ се мора што прије искористити.

 

Одређивање постотка суве материје (Brix)

 

Одређивање укупне количине топиве суве материје је још једна метода у одређивању оптималног тренутка за бербу и она је допуна скробно-јодном тесту. Овдје се користи уређај под називом рефрактометар. На тржишту се могу наћи дигитални и оптички на којима се учитавају вриједности у Brix-има:

 

 

 

Рефрактометрија се као аналитички поступак темељи на познатом физичком закону ломљења (рефракције) свјетлости, према којем се зрак свјетла, прелазећи из једне прозирне материје у другу,  ломи под одређеним углом по дјељеној граничној равни у којој се ове двије материје додирују. Тај угао назива се индекс лома и уз стандардне услове температуре и густине прозирне материје константне величине, а мјере се угаоним степенима. Топљива сува материја може се одредити ручним рефрактрометром. Тако одређена количина суве материје привидна је и изражава се као вриједност сахарозе, а назива се привидним шећером. Одређивање топљиве суве материје у производима од воћа темељи се на очитавању топљиве суве материје директно на на скали рефрактометра или на мјерењу индекса рефракције испитиване отопине на 20 °C, на темељу којег се помоћу таблице израчунава количина отопљене суве материје.

Обично је минимална вриједност за већину сорти јабуке 11 Brix-a.

Мјерење:

Прије мјерења, ручни рефрактометар се мора калибрирати. За калибрацију се користи дестилована вода. Неколико капи се нанесе на главну призму уређаја, а затим се заштитно стакло затвори. У исто вријеме је потребно је осигурати да вода испод заштитног стакла равномјерно прекрива површину призме без останка мјехурића ваздуха. Затим, помоћу вијка за калибрирајње на скали уређаја поставите на 0,0. Након умјеравања, призму треба обрисати меком крпом. Сада је рефрактометрар спреман за мјерење.

За мјерења се обављају исте радње као и код калибрације, стим што се сада сок наноси на призму уређаја. Калибрацијски вијак остаје  у свом изворном положају. Након наносења сока потребно је причекати 30 секунди тако да температура сока буде идентична температури уређаја. Затим се рефрактометар усмијерава на извор свјетла и очитају се вриједности.