Oблици и значај удруживања пољопривредних произвођача

У циљу подстицања конкурентности пољопривреде и обезбјеђивања прехрамбене сигурности становништва, веома је важно да се подстиче и промовише стварање добровољних организација пољопривредних произвођача.

Ове организације играју важну улогу у помагању пољопривредницима да:

  1. Оснаже своју тржишну позицију кроз иновације производа;
  2. Смање ризик пословања;
  3. Смање трошкове трансакција;
  4. Олакшају приступ ресурсима и инпутима;
  5. Олакшају увођење маркетинга (увођење и брендирање нових производа)

Најдоминатнији облици удруживања у пољопривреди су:

  1. Удружења пољопривредника
  2. Задруге
  3. Кластери

Због пораста броја становника и релативне ограничености природних ресурса у свијету је изражена забринутост за прехрамбену сигурност свјетске популације, а кроз разне облике удруживања настоји се наћи рјешење за ове изазове.

Пољопривредници који су организовани у неки од ових облика удружења могу остварити одређене користи које се огледају у сљедећем:

  1. Побољшању живота и рада у руралним подручјима;
  2. Увођењу нових технологија;
  3. Размјени искустава са другим пољопривредним произвођачима;
  4. Набавци инпута под повољним тржишним условима;
  5. Стварању тзв. агрегатне понуде – обједињавање понуде већег броја мањих произвођача чиме се олакшава продаја пољопривредних производа

Удружење пољопривредника према нашој законској регулативи могу основати најмање три оснивача. Удружења могу оснивати физичка и правна лица. Удружења се оснивају на оснивачкој скупштини када се усвајају оснивачки акти, статут и врши избор овлашћеног лица за заступање удружења. Удружења пољопривредника су у обавези да воде пословне књиге и да сачињавају финансијске извјештаје.

Задругарство као облик организовања пољопривредника има веома дугу и богату традицију. Пољопривредне задруге су облик организовања физичких лица – задругара у којој они пословањем у складу са задружним принципима остварају своје пре свега економске, али и социјалне и културне интересе.

 

Код оснивања задруге спроводе се сљедеће активности:

  1. Избор потенцијалних оснивача
  2. Доношење Уговора о оснивању
  3. Отварање привременог рачуна у пословној банци
  4. Одржавање оснивачке Скупштине

Међународни задружни принципи представљају темељ на коме почивају готово све задруге у свијету и подразумјевају сљедеће:

  1. Добровољно и отворено чланство у задругама;
  2. Демократичност у вођењу задруга и доношењу псоловних одлука;
  3. Економско учешће и партиципацију у пословању задруге;
  4. Међузадружну сарадњу

Кластеризација је нови облик предузетничког понашања који се заснива на проналажењу услова за конкурентску предност произвођача и ефикасну организациону мрежу. Она има велики значај и улогу која се огледа у удруживању сродних произвођача у сврху што бољег позиционирања на тржишту. Кластеризација предствља модел удруживања укупних појединачних потенцијала свих произвођача који има за циљ задовољавање квантитета, квалитета и континуитета у свим сегментима продукције, почев од организовања производње, развоја производа и пласмана готових производа.

Значај кластера се заснива на брзини, флексибилности, квалитету, иновативности, повезивању и достизању критичне масе капитала потребног за улагање.