Чување кромпира у току зиме је врло сложен процес, јер се кротоле кромпира налазе у стадијуму мировања, а по свом хемијском саставу су врло непогодне за чување, јер садрже око 75% воде. Такав хемијски састав кртола је одличан супстрат за развој многих штетних организама, а првенствено гљивичних, бактеријских, па и вирусних обољења. Зараза гљивама и бактеријама најчешће се остварује преко механичких повреда које настају приликом вађења, транспорта и пребирања кртола. Најчешћи проузроковачи болести ускладиштеног кромпира су: Fusarium solani, Phoma exigua, Erwinia carotovora и др.
Сува трулеж кртола кромпира (Fusarium solani) је типично обољење ускладиштеног кромпира, те може да прузрокује велике штете. Посебно велике штете настају уколико су кртоле претходно заражене проузроковачем пламењаче (Phytophthora infestans). Инфекције се најчешће остварују током вађења кртола и при транспорту. На мјестима гдје су кртоле повријеђење, током складиштења јављају се ситне, мрке, некротичне зоне. Инфекција се временом шири, ткиво изнад пјега се улијеже, суши и смежурава у виду концентричних кругова. На површини кртола, у некротичним зонама, јављају се гомилице, које чине мицелије ружичасто бијеле боје. Обољеле кртоле се потпуно сасуше, постају тврде и мумифицирају.
Мјере заштите:
- смањити могућност поврјеђивања кртола приликом вађења, транспорта, чувања, садње
- за вријеме складиштења обезбједити добру вентилацију, и у почетку (7-10 дана) температуру изнад 12°С
- кромпир складиштити у очишћење и дезинфиковане складиште
- заражене кртоле уклонити прије садње и уништити
Антракноза (гангрена) кромпира (Phoma exigua) је болест кртола кромпира у складишту, гдје се најинтензивније развија и причињава највеће штете. На почетку се јављају ситне, округле, загасите пјеге на кртолама, које захватају покожицу. Временом некротичне пјеге се повећавају и спајају, а ткиво испод њих постаје тамне боје. Потом пјеге постају угнуте, суве и мрке боје. На овај начин настају типичне гангренозне ране, у којима се ткиво суши и пуца. Ова гљива је паразит рана, а посебно је обољење изражено у ситуацијама када се кромпир вади неадекватним вадилицама, којима се кртоле поврјеђују.
У борби против ове болести основна мјера заштите је избјегавање повреда. По вађењу кртоле треба држати десет дана на температури 12-15°С, како би настале повреде брзо зарасле. За садњу треба користити здраве кртоле.
Црна или бактеријска трулеж кромпира – Бактерија Erwinia carotovora је проузроковач влажне трулежи кртола која може настати у вегетацији, али и током складиштења кртола. Обољело ткиво кртола је меко, улегнуто, слузаве и влажне конзистенције. Ткиво се временом распада, трули при чему се шири веома непријатан мирис. Заражене кртоле се временом претварају у кашасту масу са појавом бјеличастог, пјенастог бактеријског ексудата. Ово обољење је присутно и код нас и спада у економски значајна обољења кромпира.
Мјере заштите:
- обољеле кртоле одстранити из складишног простора и обавезно уништити, не садити их
- температура у складишту мора бити испод 8⁰С
- редовно провјетравање складишног простора
- провјера здравственог стања кртола, посебно ако се чувају у врећама, јер се болест шири контактом
