Мониторинг сортних огледа стрних жита на локалитетима Кладара, Лијевче поље и Козарске Дубице

Ради утврђивања фенофазе биљака, присуства корова, штетних инсеката и болести, извршен је визуелни преглед сортних огледа стрних жита на локалитетима Кладара, Лијевче пољa и Козарске Дубице.

На локалитету Кладара, преглед је обављен 22.03.2023. године. Прегледано је 28 сорти пшенице, 1 сорта јечма и 3 сорте тритикалеа. На локалитету Козарске Дубице, преглед је обављен 23.03.2023. године. Прегледано је 11 сорти јечма, 31 сорта пшенице и 5 сорти тритикалеа. У оквиру наведених локалитета, сорте су биле под истим утицајем агротехнике и климатских услова. Сјетва наведених сорти у Кладарима је обављена 24.10.2022. године, предусјев је кукуруз. У Козарској Дубици, сјетва је обављена 02.11.2023. године, предусјев је соја.

Временске прилике у периоду сјетве су направиле значајнију разлику у погледу пораста усјева на два локалитета. У Кладарима, усјеви су у фази влатања (BBCH 30), док су у Козарској Дубици у фази завршетка бокорења (BBCH 29).

Према прегледу коровске вегетације на оба локалитета је утврђено веће присуство широколисних корова, као и разлике у погледу доминантности појединих корова. На подручју Кладара уочено је веће присуство мишјакиње (Stellaria media L.), штавеља (Rumex obtusifolius L.), мртве коприве (Lamium spp.) и лободе (Chenopodium album L.). Од усколисних корова, уочена је појава љуља (Lolium perenne L.). На подручју Козарске Дубице доминирају русомача (Capsela bursa – pastoris L.), мишјакиња (Stellaria media L.) и честославица (Veronica chamaedrys L.). Усколисни корови нису уочени.

На већини сорти су примјећени почетни симптоми проузроковача смеђе пјегавости листа пшенице (Septoria tritici). Први симптоми су се испољили на доњем лишћу биљaкa гдје je дошло до појаве овалних пјега у којима се налазе црне, ситне тачкице односно пикниди (плодоносна тијела). Листови попримају жуту боју и почињу да пропадају, а болест се шири на горње листове у виду свијетло зелених до жућкастих овалних пјега које се касније развијају и постају уздужне оивичене нервима листа. Минимална температура која је потребна за клијање пикноспора је 2 – 3°C, док је оптимална температура за појаву првих симптома 20 – 25°C. Све  испитиване сорте су испољиле појачану појаву симптома, с обзиром да су биљке доста јачег пораста и да је примјећена већа влага у земљишту на локалитету у Кладарима, док је у Козарској Дубици појава симптома на неким сортама била доста блажа. Сузбијање овог проузорковача могуће је једино превентивно, први третмани требају да се раде препаратима на бази активних материја стробилурина и триазола.

 

Слика 1. Septoria tirtici

Од штетних инсеката уочено је присуство лисних ваши (Aphididae), које су проузроковале коврчање, увијање и слабљење лишћа. Лисне ваши чине директне штете исисавајући сокове на лишћу и тиме утичу на смањење приноса, док се индиректне штете огледају у преношењу вируса. Ваши је потребно сузбијати препаратима на бази активне материје делтаметрин, осим тога неке мјере механичког смањења бројности јединки огледају се у уклањању корова. Поред лисних ваши, евидентирани су и карактеристични симптоми оштећења житног балца (Lema melanopus). Штете причињавају имага и ларве. Имаго прогриза лист између лисних нерава и лист се уздужно цијепа, док ларве причињавају штету на врху листа гдје се виде уздужне пруге, а  листови почињу да попримају свијетло бијелу боју. Житни балац се такође сузбија препаратима на бази активне материје делтаметрин. Евидентирано је присуство рутаве бубе (Epicomertis hirta) која се храни лишћем. Третирање рутаве бубе није могуће хемијским средствима с обзиром да она припада реду тврдокрилаца (Coleoptera) и да највећу бројност остварује у периоду цвијетања биљки, када су третмани инсектицидма забрањени због опрашивача. Једино механичке мјере могу да дају резултате као што је постављање посуда плаве или бијеле боје са раствором детерџента, воде и мирисних атрактаната, ове клопке могу да се поставе по ободима њиве. У Кладарима је дошло до јаче појаве штетних инсеката у односу на Козарску Дубицу гдје је њихова бројност мања.

Слика 2. Lema melanopus  Слика 3. Epicomertis hirta  Слика 4. Симптоми оштећења ваши

 

На испитиваним локалитетима није уочено присуство активних рупа од глодара, пољског миша (Apodemus spp.) и волухарице (Microtus spp.).

На локалитету Кладара планирано је спровођење хемијских мјера заштите усјева зависно од временских прилика, након чега се наставља детаљно праћење здравственог стања. На локалитету Козарске Дубице тренутно се не препоручују хемијске мјере заштите усјева, међутим приказано здравствено стање указује на опрез у наредном периоду. Савјетодавна служба наставља да прати здравствено стање на истоименом локалитету ради сигнализирања правог времена за спровођење третмана.