Без обзира на вријеме и мјесто производње расада, технологија познаје двије основне групе:

  • производња расада „голог коријена“ и
  • производња расада „заштићеног коријена“.

Гајење повртарских врста преко расада има бројне предности, осим ранијег доспијевања, обезбјеђује се боље коришћење заштићеног простора. Производња топлољубивих врста је сигурнија и успјешнија, мања је потрошња скупог хибридног сјемена, а вегетативни развој је бржи. Заштита биљака од болести и штеточина је ефикаснија, коришћење земљишта је рационалније а принос је већи, што је и циљ саме производње.

Да би расад биo квалитетaн, што је предуслов успјешне производње, веома је битно вршити правилну његу. Обавезне мјере његе расада су провјетравање, наводњавање и заштита расада.

У заштићеном простору, посебно при употреби велике количине стајњака, стварају се штетни гасови, што веома често доводи до дуготрајне повећане релативне влажности ваздуха. Висока влажност, висока температура и недовољна освјетљеност биљака резултирају формирањем њежних и издужених биљака, које су подложне нападу разних болести. Управо ради наведеног, неопходно је свакодневно провјетравање заштићеног простора за производњу расада. Када су вјетровити и хладни дани провјетравање се обавља  краткотрајно у најтоплијем дијелу дана (11-14h), а током топлих дана провјетрава се дуже.

Након ницања расада температура треба да се смањи на 18-20°С, да не би дошло до издуживања расада, а након тога неопходно је температуру одржавати на 20°С до фазе каљења расада (7-14 дана прије расађивања), када је она нижа.

Учесталост наводњавања и количина воде зависе од више параметара, а најважнији су начин производње расада, тип контејнера, супстрата, вентилације, услова успијевања, величине биљке. Веома је важно редовно заливање биљака, а количину воде треба прилагодити начину производње биљке, јер од тога зависи развијеност коријеновог система. Заливање не треба вршити често, боље рјеђе са већом количином воде, како би вода стигла до доњег дијела супстрата, тј. да прокваси цијели слој у коме се развија коријен. Норма наводњавања је 5-10 l/m2, и најбоље је изводити у раним јутарњим сатима. Хладни период наводњавања се врши сваких 5-7 дана, а када отопли сваких 2-3 дана. Вода мора бити биолошки чиста, без соли и примјеса, температуре око 20°С. Тамнозелени лист расада указује на недостатак, а свијетлозелени на сувишак воде.

Младе биљке имају велике потребе за хранљивим материјама, које је потребно правилно распоредити у кратком временском року, с обзиром на чињеницу да се на релативно малом простору налази велики број биљака. Након расађивања, предуслов за постизање високих приноса и за успјешни пријем биљака јесте јака биљка, а сама оптимизација исхране доприноси постизању тог циља. За брзу интервенцију расад се може прихрањивати  различитим врстама течних ђубрива, намјењених за фолијарну прихрану. Овим ђубривима расад се прихрањује 2-4 пута током вегетације, с тим да се први пут прихрањује када расад има формирана два стална листа.

Заштита расада од болести и штеточина је обавезна мјера. Током производње најчешће се јавља гљивично обољење полијегање расада. Ово обољење се јавља на приземном дијелу стабла, услијед чега биљке прво полијежу, а затим се суше. Против ове болести препоручује се редовно провјетравање и превентивно третирање биљака фунгицидима сваких 10-14 дана, уколико су повољни услови за развој болести. Уколико дође до појаве болести, фунгициди или биолошка средства могу да се користе, али само уколико се претходно уклоне заражене биљке, јер на тај начин се обезбјеђује заштита преосталих биљака. Од штеточина јављају се ровци, кртице и мишеви, те против њих се користе одговарајући мамци.

Висококвалитетан расад је основа за успјешну повртарску производњу, јер се тако осигурава стабилност приноса и квалитет плода.

Оставите одговор