Млади воћњаци су засади у периоду интензивног раста и развоја воћака, а то је период од сађења воћних садница па све док оне не развију основне скелетне гране, с обележјем предвиђеног облика гајења. Младе воћке треба редовно ђубрити и одржавати како би се убрзао раст и развој. Од правилног ђубрења и мјера његе највише зависи брзина раста и развоја воћака.
Ђубрење младих засада воћа
Редовно ђубрење минералним ђубривима младих засада воћа обавља се два или три пута годишње. Састоји се од основног ђубрења и прихране. У основном ђубрењу примењује се ђубриво са мање азота, а више фосфора и калијума, док прихрана ставља нагласак на азот.
Циљ основног ђубрења је да се унесе неопходна количина храњива потребна воћкама за раст и развој воћака, плодова и лисне масе. Обавља се по завршетку вегетације. Време растурања ђубрива зависи и од његове растворљивости.
За основно ђубрење користе се НПK минерална ђубрива као што су: НПK 8-26-26, НПK 10-30-20, НПK 5-20-30, НПK 7-20-30, НПK 8-16-24. Избор формулације зависи од сразмере и концентрацији храњива у земљишту и препоручује се 150 – 250 грама ђубрива по стаблу.
За прихрану воћњака обично се од минералних ђубрива код нас користе ђубрива са ознаком KАН, АН, САН, УРЕА итд. KАН је скоро па неутралан што се тиче ПХ вриједности па се углавном он користи и препоручује, док је УРЕА позната по томе да закишељава земљиште, што није добро, осим ако немате јако базно земљиште па желите да га закиселите. KАН има 27% азота и дода је се 100 – 120 грама по стаблу а УРЕА 46% азота и додаје се 50 -70 грама по стаблу. Kод прихрањивања младих воћака азотом треба настојати да се дода већа количина ђубрива воћкама које се слабије развијају како би се воћке уједначено развијале.
Током сушног периода или услијед знакова мањка храњива, потребно је обавити фолијарну прихрану. Прихрањивање путем листа може се обављати разним препаратима за фолијарну прихрану макро и микроелементима. Фолијарна прихрана може се комбиновати са заштитом па на тај начин се обаве два агротехничка захвата истовремено.
Поред ђубрења минералним ђубривима у воћњацима се мора радити и мелоративно ђубрење. Под мелиоративним ђубрењем подразумевамо уношење основних храњива у земљиште због подизања нивоа храњива на оптимум. Тиме се воћњацима омогућује довољно снабдјевање биљним храњивима дуги низ година. Од основних храњива то су фосфор, калијум, калцијум, магнезијум сумпор. Уз макрохрањива уносе се и микрохрањива. Потребна храњива и њихове количине утврђују се хемијском анализом узорака земљишта. Осим хемијског побољшања земљишта у виду храњива (минералних ђубрива) потребно је водити рачуна о биолошким својствима и механичкој грађи земљишта (механички састав, структура, специфична тежина, порозност, конзистенција земљишта).
Од органских ђубрива најчешће се користи стајњак, при чему треба водити рачуна да то буде згорело или полузгорело стајско ђубриво. Најчешће се користи говеђе стајско ђубриво. Посебна вриједност стајњака је у томе што, поред непосредне исхране воћака, битно поправља физичке особине земљишта, водно – ваздушни и топлотни режим. Оно одржава структуру земљишта и обезбјеђује добро аерирање и поправку водопропустљивости. Стајњак је потребно уносити у земљиште сваке 2 или 3 године.
Kао органску супстанцу најчећшће се користи стајско ђубриво (20 – 40 т/ха) или тресет 30 – 60 м³/ха.
Мјере обраде земљишта младих воћњака
Воћно стабло се добро и брзо развија и доноси плод само под условом ако се правилно његује. Временом земљиште у воћњацима подложно је низу неповољих промјена као што су закоровљавање, заледињавање, збијање, исушивање и осиромашење у хранљивим материјама. Због тога земљиште у воћњацима мора редовно да се одржава да би се поспјешио раст и развој корјеновог система.
Прве двије-три године по сађењу жиле воћака расту један и по пут брже него гране круне. На пример,ако је ширина круне 1 метар, жиле расту до 1,5 метар па и више. За раст воћака неопходно је да земљиште око воћака има довољно хранљивих материја и влаге, да се спречи развијање корова који воћкама одузима храхљиве материје. Kоров се уништава честом обрадом земљишта и хербицидима.
Земљиште око воћака прекопава се у јесен, после опадања лишћа: код јабуке и крушке на дубину 20-25 cm, и то опрезно, да се не би повредиле жиле, а код вишње и дуње, ако се жиле налазе близу површине земљишта, дубина обраде је 18-20 cm.При риљању ашов треба држати мало укосо да би се избегло веће пресецање жила. Грудве земље при јесењем риљању не треба уситњавати, јер грудве боље упијају и задржавају влагу.
У току љета земљиште око воћака окопава се 2 – 3 пута на дубину 10-12 cm. Рокови копања зависе од падавина, заливања и појаве корова. Обрада се прекида половином септембра да би се зауставио раст љетораста, иначе они не сазревају и могу измрзнути у току зиме. Са старењем воћака обрађена површина око воћака се сваке године повећава за пола метра.
