Мјере након пресађивања биљака у пластеник

Након пресађивања биљака у пластеник у гредице које су припремљене за садњу и прекривене црном фолијом, неопходно је биљке обилато залити. Провјетравање пластеника је обавезна мјера након пресађивања, да не би дошло до великих осцилација у температури и влажности ваздуха. Вријеме до следећег залијевања се може искористити за везивање биљака.

Следеће залијевање се обавља након 10-15 дана, али свакако то зависи од температуре и пропусности земљишта. Уколико је земљиште пропусно, иде се са залијевањем са краћом паузом. Велика пауза између првог и другог залијевања се прави како би се избјегло плитко укорјењавање биљке. Корјен ће у потрази за водом продрати дубље и тиме долази до квалитетног укорјењавања. Приликом залијевања може се користити водотопиво ђубриво кроз систем за наводњавање кап по кап, или фолијарно, односно преко листа. Ђубрива могу бити у гранулираном облику-НПК, течном и кристалном стању.  С обзиром да биљке у првој фази развоја имају велику потребу за фосфором, потребно је користити НПК ђубриво формулације 1-3-1 или 1-4-1. Фосфор позитивно утиче на развој  корјена  што утиче на добар раст биљке, цвјетање и заметање плодова.

Када биљке почињу  да развијају лисну масу, непоходан им је азот. Са следећим залијевањем, отприлике након 7 дана, потребно је користити ђубриво богато азотом.

Да би се повећала чврстоћа биљке додаје се калциј како би се повећала отпорност биљака на разне болести, те да у фази плодоношења не би дошло до труљења врхова плода.То се дешава при високим  температурама, када биљка не може да асорбује калциј из земље већ га трoши из врхова плода.

Када дође до раста температуре, потребно је чешће залијевање, сваких 4-5 дана, касно навече или рано ујутру.  У завршној фенофази биљке, односно када се почну појављивати први плодови, са залијевањем се користе ђубриво богато калијумом,  које се може примјењивати све до почетка бербе.

Код примјене вјештачког ђубрива треба водити рачуна да се разриједи према упутству, да се не користи при високим температурама, да не би дошло до спаљивања биљака.

Недостатак ђубрива доводи до слабијег раста биљке, слабије отпорности на болести а тиме и мањим приносом. Са примјеном минералних ђубрива свакако не треба претјеривати јер се негативно може одразити на развој биљке, те долази и до загађења животне средине.