Микробиље (микроповрће, микрозелениш или microgreens) су младе биљке поврћа, ароматичног и љековитог биља, као и житарица, које се користе у исхрани након што се развију први прави листићи. То су млади изданци биљака, већи од клица, а мањи од расада. Управо у тој фази биљка је веома богата хранљивим материјама, а истраживања су показала да је нутритивни састав микробиља богатији од четири до чак чердесет пута у односу на одраслу биљку. Састав варира од врсте до врсте, најчешће садрже висок ниво калијума, гвожђа, цинка, магнезијума, бакра, уз обиље аминокиселина, ензима и антиоксидантних материја, највише полифенола. Врло је карактеристичан укус ових биљака који је веома интензиван и то у малој количини, што их чини посебно популарним у савременој кухињи.

Употреба микробиља посљедњих година добија све више на популарности.  У почетку се микробиље користило само у декоративне сврхе у одабраним ресторанима, те је било доступно врло малом кругу људи. Међутим, осим у естетске сврхе, због богатог нутритивног састава, микроповрће је изузетно пожељно укључити у прехрану.

Предност микробиља је могућност узгоја током читаве године, било да се ради о професионалној пољопривредној производњи или у кућним условима уз минимална улагања.  Kао микробиље и зачинско биље најчешће се узгајају: репа, ротквица, цвекла, шаргарепа, коријандер, босиљак, разне салате, матовилац, рукола, блитва, купусњаче, пшеница, кукуруз, грашак, лук из сјемена, шпинат итд.

Начин гајења микроповрћа и зачинског биља је доста једноставан. Због кратког вегетационог периода, биљке немају довољно времена да разграде хемијске супстанце, па се пестициди и минерална ђубрива у њиховом узгоју не користе. Приликом одабира простора, пожељнија је јужна страна, гдје има довољно свјетлости, која је неопходна за цјелокупан развој биљака које захтијевају до 12 сати дневне свјетлости. Ако су дани краћи, потребно је обезбиједити додатно освјетљење лампама, да се биљке не би издуживале и биле подложне нападу патогених микроорганизама. У њиховој непосредној близини није добро држати уређаје за гријање.

Оптимална температура за узгој микробиља је око 20°С. Цијели процес треба обављати чистим рукама или користити рукавице. За сјетву се користе плитке посуде са отворима за дренажу које се пуне супстратом или подлогом која добро задржава влагу. Супстрат треба да буде квалитетан, добро пропустан, а посипа се у слоју 4 до 6 цм дебљине зависно од крупноће сјемена. Прије сијања, супстрат је потребно залити филтрираном водом.

Сјеме треба да буде органског поријекла или сјеме које није третирано пестицидима. Препоручљиво је да се потопи у води неколико сати прије сјетве, што ће доста убрзати процес клијања. Сије се густо равномјерно распоређено, мало се притисне и пажљиво прекрива танким слојем супстрата. Затим слиједи заливање које се врши искључиво из пумпе орошавањем, како не би дошло до спирања супстрата и помјерања сјемена у страну. Прекрива се поклопацем, картоном или танком фолијом која ће задржати влажност у зони сјемена, спријечити варирање температуре и осигурати боље клијање.

Уклања се чим биљке почну ницати, а даље се одржавају редовним и умјереним заливањем, како не би дошло до пропадања истих. Циклус развоја микробиља траје од 7 до 15 дана. Висина биљака у тренутку бербе је од 2,5 cm до 10 cm у зависности од врсте, а обавља се ручно помоћу маказа одмах изнад земље. Kод многих берба се врши вишекратно.

Сијање у временски кратким размацима, омогућава непрекидну бербу свјежих биљака. Kонзумирају се листови и стабљике у свјежем стању. Могу се чувати у зип кесицама у фрижидеру пар дана, а поједине врсте и недјељу дана.