Механизација у воћарској производњи

Механизација представља један од најзначајнијих чинилаца у одржавању садашњих и подизању нових савремених засада воћа. У земљама са развијеним воћарством све се више усавршава механизација која је специјализована само за воћарску производњу.

У земљама у којима је воћарска производња на интезивном нивоу неопходна је примjена механизације која је прилагођена том типу производње. Када су у питању машине за воћарску производњу, онда се може говорити о машинама за обраду, за резидбу и уситњавање остатака резидбе, машинама за заштиту, машинама за механизовану бербу, машинама за манипулацију и транспорт плодова.

Приликом подизања савремених засада воћа једна од веома важних агротехничких мjера јесте риголовање, подривање и дубоко орање земљишта.

  • Риголовање земљишта се обично изводи вученим плугом риголером који ради на дубини 60–100 цм. Обично се за вучу ових плугова користе трактори гусеничари. Плуг за риголовање треба да буде опремљен са културном даском која преврће пластицу за 120–130°, како се плодно земљиште не би пребацивало на дно бразде.
  • На земљиштима која имају плитак оранични слој прво се изводи подривање на дубину од 60 до 80 цм, а затим орање на 30–40 цм обичним плугом. Још је боље ако подривачи имају уграђен дозатор за минерално ђубриво.
  • Јесење-зимска обрада земљишта у засадима воћа може се изводити вишебразним класичним плуговима, али их треба избјегавати јер се њиховим коришћењем добија неравно орање са слоговима и разорима и стварају се велики банкови у редовима. Боље решење је примена виноградарског „В“ плуга, који се може адаптирати као одгртач или загртач. Помоћу овога плуга могуће је стварање банкова у реду, тако да једне сезоне ради као загртач, а друге као одгртач.

 

Подривач са депозиторима за минерално ђубриво

 

 

Једно од најбољих рјешења за ову обраду је коришћење чизел плугова који имају радне органе у виду длијета или длијета са подрезујућим мотичицама.

Чизел плуг

Чизел плугови су мањи потрошачи погонске енергије, дају тзв. равно орање без разора и слогова. Код ових плугова постоји могућност уградње депозитора за минерална ђубрива.

За прољећно-љетњу обраду могу се користити тањираче, ротационе ситнилице (фрезе), култиватор са променљивим радним захватом који су опремљени са стреличастим мотичицама. Тањираче треба користити онда када је коров више развијен, а фрезе које су велики потрошачи енергије, треба користити код јако затрављених и екстремно влажних земљишта. У сваком другом случају треба тежити да се обрада изводи култиваторима. Идеално рјешење је култиватор са променљивим радним захватом који је опремљен са стреличастим мотичицама које добро уситњавају земљиште и подрезују корове.

Бочна рото фреза

За обраду у зони реда могуће је коришћење бочних оруђа као што су бочне фрезе, бочне тањираче, бочни подрезујући нож и бочне косачице. Прихватљиво рјешење за наше услове је бочни помични уређај који се монтира на основну машину која врши обраду и у међуредном простору, али се истовремено врши и обрада у реду.

Заштита од корова у реду може да се изводи уређајем који има промјењиви носач са распрскивачима за третирање у траке. Ову операцију је могуће изводити са распрскивачима за бочно третирање тако да носач не долази у додир са воћкама, тако да не долази до њиховог оштећења.

Малчер

Изношење грана из воћњака повећава трошкове производње. Боље рјешење је уситњавање остатака резидбе снажним ротационим машинама – малчерима. За успешну примјену ових машина, одрезане гране треба да буду постављене у збој за лакше и потпуно захватање при уситњавању. Значајан проблем при резидби воћака је уклањање орезаних грана. Ова операција може да учествује значајније у структури трошкова ако се не организује како треба. Извлачење и уништавање грана може да учествује у структури трошкова резидбе и више од 30%, док се употребом дробилице грана трошкови значајније смањују, а са друге стране се уситњена маса касније обрадом уноси у земљиште.

Заштита воћака од болести и штеточина изводи се орошивачима (атомизерима) који су најчешће опремљени аксијалним вентилаторима. Kарактеристика ових вентилатора је да дају веће количине ваздушне струје чиме се добија боља продорност заштитног средства кроз крошње воћака и већи домет млаза.

Вучени атомизер за воће

Савремене тенденције развоја технике за заштиту воћа у свијету огледају се у примјени уређаја који омогућују смањење норме третирања са 1000-1200 л/ха на 150-300 л/ха. У развијеним воћарским земљама пракса је потврдила да је то могуће, али су потребни савремени орошивачи. Kоришћењем класичних (стандардних) орошивача са аксијалним вентилаторима 40% од укупног млаза се депонује на листове биљака, а 60 % одлази у околину. Овакви орошивачи могу се користити само за затворене плантаже. Kод савремених орошивача око 90% заштитног средства доспјева на биљке, пролаз кроз биљку је дужи па нема депозиције заштитног средства, трактористу не захвата затрован ваздух итд.

 

 

Воћарски трактор

Потребна снага трактора зависи од пословима које треба обављати и од услова у воћњаку (нпр. нагиб терена, величина засада, вријеме употребе, радни сати/год.). Треба изабрати снагу трактора која ће бити најбоље искориштена. Основни захтјеви које би требао задовољавати воћарски трактор јесу вожња, погон, подизање и ношење прикључних машина, односно механизовање што већег броја радњи у воћарској производњи.

Основни захтјеви за воћарски трактор су :

  • Снага – више од 65 KС;
  • Погон на сва четири точка исте величине;
  • Мјењач (што више брзина, прилагођен раду разноврсних прикључних машина)
  • Прикључно вратило (540-1000 окр./мин);
  • Kабина (ергономски обликована, добра видљивост, филтрација зрака кабине);
  • Реверсор (који омогућује промјену смјера кретања покретом једне ручице);
  • Пумпа хидраулична, минималног капацитета 45 литара, три пара хидрауличних прикључака;

Од прикључних машина за воћарску производњу потребни су:

  • Плуг,
  • Kултиватор,
  • Депозитора за минерална ђубрива са подривачем,
  • Атомизер(распрскивач) ношени, 1000 л
  • Маказе за резидбу пнеуматске или електричне,
  • Тракторска приколица,
  • Рото фреза с бочним помаком,
  • Малчер.

Трошкови механизације

Трошкови механизације су најнижи у производњи шљиве и трешње, док су код јабуке и крушке за 40% виши, што је и логично уколико се упореди број механизованих операција:

  • код шљиве – распођељивање минералног ђубрива (2x), прскање воћњака атомизером (6x), малчирање (4x), превоз (2x);
  • код јабуке – распођељивање минералног ђубрива (2x), прскање (хербициди) леђном прскалицом (2x), прскање воћњака атомизером (17x), малчирање (8x), унутарредна култивација (2x), превоз (4x).

Удио механизације у укупним трошковима рада креће се од 15 до 25%, док су удјели механизације у укупним сатима рада у распону од 7 до 13%.