Купажирање вина представља радњу којом се два или више вина мијешају у одређеном односу ради добијања вина са измјењеним саставом и органолептичким особинама. Ова се радња најчешће изводи због:

 

  1. Типизирања вина
  2. Освјежавања старих вина
  3. Поправке квалитета вина
  4. Отклањања недостатака вина

 

На територији сваког винског подручја се гаји већи број винских сорти и то на положајима која се по условима за сазријевање грожђа доста разликују, па ће и вина од таквог грожђа бити различитог квалитета. Осим тога и услови за сазријевање грожђа на истом подручју нису једнаки сваке године па су и због тога вина различитог квалитета. Разноврсност у квалитету вина не одговара захтјевима тржишта које тражи веће количине устаљених особина и квалитета које ће представљати стандардне типове вина једног винског подручја. Стварање типова вина (типизирање) стандардних особина се постиже купажирањем тј. мијешањем вина различитих особина ради добијања вина са жељеним особинама.

Понекад се дешава да вина „престаре“ било због дужег држања у дрвеним судовима или су на неки други начин била изложена ваздуху. Може бити и такав случај да за старим винима ослаби интерес тржишта и да оно пређе на вина са више свјежине као што су млада вина. Због овога се ради купажирање старих вина са младим винима гдје се с једне стране стара вина освјежавају, а млада вина постају старија и раније погодна за потрошњу.

У неким случајевима поједина вина могу у већој мјери да одступају од свог нормалног састава и органолептичких особина. До оваквих случајева долази у годинама неповољним за сазријевање грожђа. Недостаци вина се најчешће испољавају у садржају алкохола, киселина, боје и мириса и отклањају се купажирањем са вином одговарајућег састава.

Када вино добије неку ману или у њему дође до кварења која нису у толикој мјери изражена да вино постане неупотребљиво за пиће обично се послије поправки приступа купажирању таквих вина са винима нормалног састава и особина.

За израчунавање потребних количина вина за купажирање има различитих начина али се у пракси показао врло погодан унакрсни рачун.

 

a = вино 1

b = вино 2

c = купажирано вино

b – c = дијелови вина 1

c – a = дијелови вина 2

 

Примјер:

Купажирањем вина са 9% вол. алкохола и вина са 14% вол. алкохола потребно је припремити 1.700 литара вина са 12% вол. алкохола. Колико вина са 9% вол. алкохола и вина са 14% вол. алкохола треба узети при овој купажи?

Из унакрсног рачуна произилази да за ову купажу треба узети 2 дијела вина са 9% вол. алкохола и 3 дијела вина са 14% вол. алкохола чиме настаје 5 дијелова купажираног вина са 12% вол. алкохола. Из унакрсног рачуна и поставке задатка се види да 5 дијелова чине 1700 литара купажираног вина. Одавде слиједи да један дио чини:

1.700 ÷ 5 = 340 литара

Имајући у виду да је унакрсни рачун показао да за купажу треба узети 2 дијела вина са 9% вол. алокохола и 3 дијела вина са 14% вол. алкохола, слиједи да су за ову купажу потребне сљедеће количине ових вина:

Вино са 9% вол.: 2 × 340 = 680 литара

Вино са 14% вол.: 3 × 340 = 1.020 литара

Након урађеног прорачуна врши се мијешање добијених количина вина.

Израчунавања односа више вина по више параметара која се купажирају су знатно сложенија и најчешће се врше уз помоћ графичких приказа и компијутерских израчунавања. У винарији је одмах након сједињавања вина која се купажирају у потребном односу потребно извршити добро мијешање вина.