У нашим континенталним условима у јесен, током зиме и прољећа често долази до сунчаних дана које прате хладне ноћи и јутарњи мразеви.

Након ниских ноћних температура, јутарње и дневне зраке сунца нагло загријавају дебла воћака које су тамне боје те тиме и додатно привлаче свјетлост.

Због тога долази до ширења дубљих дијелова ткива а које не прати ширење коре, те долази до пуцања исте. Ткиво које се налази између коре и дрвета, а служи за спровођење храњивих твари бива повређено те настају ране које нападају патогене гљиве.

Да би се спријечило нагло загријавање, а тиме и пуцање коре, дебла воћака се премазују кречом и то у јесен, али би се и на прољеће требао поновити цијели поступак како падавине у прољеће не би сапрале смјесу са већ окречених воћака у јесен. Кречење треба обављати када је температура изнад 0°C по сувом и сунчаном времену. Такође улога кречења  воћака огледа се и у томе да кречење успорава кретање сокова те воћкама одлаже почетак вегетације што може помоћи у избјегавању раних прољећних мразева. Ова мјера највише ефекта има код коштичавог воћа (кајсије, шљиве и вишње). Рецепт за смјесу се састоји од 5 kg гашеног креча, 200 gr сумпора, 200 gr плавог камена или другог бакреног препарата и 0,5 kg кухињске соли, те 10 l воде. Додаје се вода по потреби да смјеса буде лако мазива те се смјеса пусти да одстоји до идућег дана када премазујемо дебло четком или ваљком. Улога креча је та да својом бојом одбија свијетлост, сумпора и бакра да одбијају штетнике и уништавају штетне гљивице на кори а сол даје добру љепљивост цијелој смјеси. Дебла треба премазати од земље па све до првих скелетних грана. Младе воћке као и неке као и неке воћне врсте као што је кајсија пожељно је премазати и горње дијелове, односно разграњења, 20-30 cm од првог гранања грана.

 

 

Оставите одговор