У данашње вријеме свијет се суочава с великим проблемима узрокованим климатским промјенама. Kлиматски екстреми, од високих односно ниских температура, суше и поплаве, крчење шума и прашума, деградација земљишта те повећана емисија гасова стаклене баште, који значајно загријавају атмосферу, представљају изазов за савременог човјека у смислу производње хране. Непредвидиви временски обрасци, краћа годишња доба, суше, екстремне температуре и повећана изложеност штеточинама и болестима усјева представљају озбиљан проблем пољопривредним произвођачима посебно у подручјима гдје се људи више ослањају на природне ресурсе.
Kлима и пољопривреда снажно су међусобно повезане и стога варијације временских услова утичу на пољопривредне активности које својим дјеловањем утичу на климу (IPCC, 2007.,a). Велики ризик од климатских промјена је посљедица пораста температуре (глобалног загријавања) које представља пријетњу за околину нарушавајући при том и пољопривредну производњу (повећањем концентрације СО2, порастом просјечне атмосферске температуре, неправилним распоредом падавина и међусобном повезаношћу наведених фактора).
Најизраженије промјене узроковане климатским условима уочавамо у биљној производњи. Претпоставља се да ће укупни утицај климатских промјена на пољопривреду бити негативан. Према неким предвиђањима, климатске промјене ће утицати на додатно повећање цијена главних пољопривредних прехрамбених култура попут риже, пшенице, кукуруза и соје. Утицај климатских промјена најтеже ће погодити земље у развоју, а управо ће сигурност хране бити највише угрожена ((IFPRI, 2009.).
Kао одговор на све присутне климатске промјене, а уједно и на повећање популације становништва (претпоставља се да ће до 2050. године број становништва достићи број од 9,5 милијарди), с обзиром да је пољопривреда најрањивији сектор када су климатске промјене у питању, појавио се један нови приступ пољопривредној производњи, а то је климатски паметна пољопривреда.
Kлиматски паметна пољопривреда (CSA- Climate Smart Agriculture) је пољопривредна производња која повећава продуктивност на одржив начин, повећава прилагођеност или отпорност на климатске промјене, те смањује или отклања емисију гасова стаклене баште тамо гдје је то могуће и помаже у постизању националних, стратешких циљева развоја и сигурности хране. (Food and Agricultural Organisation of United Nation 2013.)
CSA представља приступ развоју техничких, политичких и инвестиционих услова за постизање одрживог развоја пољопривреде у циљу добијања здравствено безбиједне хране у условима климатских промјена.
Kонцепт ЦСА је дефинисан од стручњака ФАО-а (Food and Agricultural Organisation of United Nation) на конференцији „Сигурност хране и климатске промјене” која је била одржана у Хагу 2010. године. Важност овог концепта је препозната од бројних свјетских организација па је стога подржан покровитељством Међународног фонда за пољопривредни развој, Програма за околиш, Свјетске банке и Свјетског програма за храну.
Основни концепт климатски паметне пољопривреде је:
- Стварање и развој отпорности и прилагођености пољопривредне производње на климатске промјене
- Смањење или потпуно отклањање емисије гасова стаклене баште
- Повећање добити из одрживе пољопривредне производње.
CSA дјелује кроз постављене циљеве којима се ублажавају посљедице климатских промјена и тежи се одрживој пољопривредној производњи, очувању ресурса те се повећава учинковитост производње. CSA својим програмима обухвата рибарство, шумарство, заштиту од поплава, одрживо наводњавање, одржива биљна и сточарска производња и др. Према томе, CSA дјелује као холистички концепт на начин да обухвата различите сегменте пољопривредне производње, од законодавства, политике, планова и програма те финансирања пројеката и у коначници реализацији циљева.
Овај приступ се бави сложеним међусобно повезаним изазовима сигурности хране, развоја и климатских промјена и утврђује интегрисане могућности које стварају синергије и користи и смањују компромисе. Уједно процјењује интеракције између сектора и потребе различитих укључених чиниоца, утврђује препреке које се јављају код усвајања ових принципа, посебно код пољопривредника, и пружа одговарајућа рјешења у смислу политике, стратегије, дјеловања и подстицаја.
Kлиматски паметна пољопривреда није нови пољопривредни систем или скуп пракси или техника, већ представља нови приступ који дефинише начине усмјеравања потребних промјена у пољопривредним системима, с обзиром на потребу заједничког рјешавања сигурности хране и климатских промјена. Начин и одабране праксе које ће се проводити нису универзално примјењиве за сваки агроекосистем те је при одабиру праксе која ће се примијенити потребно укључити специфичне одлике сваког агроеколошког подручја. Оно што је на одређеном локалитету „климатски паметно“ не мора нужно значити да вриједи и за друго агроеколошко подручје. Управо због тога постоји читав низ различитих приступа које је могуће имплементирати у биљну производњу како би се избјегао и/или ублажио утицај климатских промјена.
