Калкулација годишње производње у пластенику од 300 квадрата

 

У овом тексту приказаћемо систем годишње производње у пластенику, као и калкулацију производње за сваку културу посебно. Улазни подаци који се користе за израду калкулације су просјечни подаци са породичног газдинства за протекле три године.

Годишња производња се обавља од јесени до јесени, прво узгајамо млади лук затим средње рани краставац и касну паприку. Калкулација годишње производње се базира на већ постојећем пластенику. Ријеч је о пластенику ширине 8.5 метара, дужине 36 метара ( 306 метара кватрадних) и висине 3,5 метара (највиши врх) са ручним бочним отварањем и вратима на чеоним странама. Цијена коштања оваквог пластеника у самоградњи је око 8 КМ/метру квадратном. У калкулацији поређења производње можемо уврстити амортизацију пластеника која за конструкцију износи 6 година, а за фолију 4 године. Исто тако, можемо додати да је поменути пластеник без система гријања и контроле микроклиматских услова. Опремљен је „стандардном“ опремом, системом за наводњавањем (кап по кап) и црном малч фолијом.

Производња и калкулација младог лука

У јесен се обавња садња младог лука, планирано вријеме садње је око 15.10. Садња се обавља из арпаџика (Мајски Сребрењак) у гредице/траке са међуредним растојањем од 10 до 12 цм и редним растојањем од 2 до 3 цм. Количина арпаџика по метру квадратном износи око 0,75 кг у зависности од крупноће. У наведеном пластенику око 80% је производна површина, а осталих 20% су пролази, тако да је потребна количина арпаџика од 175 до 180 кг. Наводњавање се обавља на електричну енергију, а препоручено је 5 интервала по сат времена дужине. Планирано вријеме чупања и продаје младог лука је од 07.03. до 20.03. наредне године (у зависности од временских услова може бити и раније). У табели бр. 1 и табели бр. 2 можете видјети програм ђубрење, односно калкулацију  производње младог лука.

Tабела бр. 1 Програм ђубрења младог лука

Основно ђубрење се врши НПК ђубривима формулације 1:2:3, органско ђубрење са пелетираним пилећим или овчијим ђубривом, а прихрана КАН-ом или АН-ом (ако је прихрана АН-ом наведене количине се морају редуковати.) Програм ђубрења је потребно прилагодити претходно урађеној анализи земљишта и на основу очекиваних приноса.

Табела бр. 2 Калкулација производње младог лука

Цијена коштања килограма младог лука се израчунава на следећи начин. Цијена коштања килограма произведеног производа је однос укупних трошкова и произведене количине, односно 772,66/1400 = 0,55 КМ/кг.

Производња и калкулација краставца салатара.

Послије младог лука следећа култура за узгој је краставац салатар. Потребно је извршити  додатну обраду (фрезање) затим постављање система за наводњавање, малч фолије и обиљежавање редног растојања. Краставац се сади по један ред на фолији са редним растојењем од 15 до 20 цм (на дужни метар од 5 до 7 биљака), а густина садње зависи од хибрида и система провјетравања. Предвиђено вријеме за пресађивање краставца је око 25. марта, а почетак бербе око мјесец дана послије. Бербу можемо подијелити у два дијела, први дио почетак бербе (прва три до четири пута), а други дио пуна берба (послије четвртог пута па до краја бербе). Приноси по биљци за први дио бербе су мали и пуно осилирају, док за други дио добијамо уједначен принос који траје до краја бербе. Наводњавање са фетигацијом се обавља свака два до три дана (други дио бербе) у зависности од фазе развоја и количине плодова на биљци. Крај бербе је предвиђен око половине прве декаде јуна мјесеца (око 05.06.). Послије краставца салатара врши се пресађивање паприке (бабуре) на исту фолију. У табели бр. 3 и табели бр. 4 можете видјети програм ђубрења, односно калкулацију производње краставца салатара

Табела бр. 3 Програм ђубрења краставца

Основно ђубрење се врши НПК ђубривима формулације 1:2:3, а органско ђубрење са пелетираним пилећим или овчијим ђубривом. Прва прихрана се врши НПК ђубривима формулације 1:4:1 или 1:3:1, а друга формулацијом 2:1:4 или 2:2:4. У фази пуног плодоношења можемо промјенити формулацију у чисто калијумово ђубриво, формулације 1:1:4  због постизања максималне родности.

Табела бр. 4 Калкулација производње краставца салатара

Цијена коштања килограма краставца салатара се израчунава на следећи начин. Цијена коштања килограма произведеног производа је однос укупних трошкова и произведене количине, односно 956,14/3900 = 0,25 КМ/кг.

Производња и калкулација паприке бабуре

Као што је већ напоменуто у претходној производњи, послије завршетка производње краставаца салатара врши се пресађивање паприке на исту фолију. Разлика између краставца и паприке је што на исту фолију краставац се сади у један ред, а паприка у два реда. Паприка се пресађује са међуредним растојањем од 35 до 40 цм и редним растојањем од око 33 цм. Вријеме пресађивања је око 10.06, а вријеме првог брања је око 40 дана послије тј. око 20.07. Постоје два система узгоја са потпором и у шпалиру. Најчешћи је узгој са вертикалном дрвеном или металном потпором. Брање је планирано три пута мјесечно, односно свако 10-ак дана. Разлог дужег временог период за брање је да добијемо што већи принос по биљци и што крупнији и квалитетнији плод. Крај бербе је планиран  при крају прве декаде октобра мјесеца ( око 10. 10.) Полије тога приступамо припреми пластеника за зимску сезону. За следећу зиму препоручијемо садњу салате (могућност и двије вегератице), па ране паприке и касног парадајза. Све комбинације су дозвољене али прије свега треба поштовати плодоред и пазити које биљке су добри предусјеви. У табели бр. 5 и табели бр. 6. можете видјети програм ђубрења, односно калкулацију производње паприке бабуре у пластенику.

Табела бр. 5 Програм ђубрења паприке

Пошто је основно ђубрење већ извршено врши се само прихрана паприке. Прва прихрана се врши НПК ђубривима формулације 1:3:1 или 1:4:1, друга прихрана формулацијом 1:1:1, а трећа прихрана формулацијом 2:1:4 или 2:2:4. Прихрана зависи од фазе развоја и тренутног стања биљке тако нпр. у фази интезивног брања гдје користимо ђубрива са високим садржајем калијума ако примјетимо да имамо пуно више плодова него наредних цвјетова на вишим нивоима вршимо ђубрење са фосфорним ђубривима. У производњи краставца салатара и паприке једном седмично вршимо и прихрану калцијумом као и фолијарно третирање микроелементима ( бор, цинк, манган, магнезијум, гвожђе, бакар и др.).

Табела бр. 6 Калкулација производње паприке бабуре

Пошто овдје имамо двије класе паприке са различитим продајним цијена и различитим произведеним количинама прво морамо израчунати коефицијент за расподјелу укупних трошкова. То се израчунава на следећи начин, тако да укупне трошкове подијелимо са укупном вриједости производње 902,19/3 745 = 0,24. Следећи корак је да вриједност производње за сваку класу помножимо са коефицијент:

Прва класа 3 658 * 0,24 = 877,92 КМ

Друга класа 87,5 * 0,24 = 21 КМ

Када смо ово урадили добили смо расподјелу укупних трошкова производње по класама производа. Цијена коштања килограма паприке се израчунава на следећи начин. Цијена коштања килограма прве класе паприке је однос расподјељених трошкова и произведене количине, односно 877,92/ 3 325 = 0,26  КМ/кг, односно друга класа 21/ 175 = 0,12 КМ/кг.

 

Поређење производње

Поређење годишње производње према вриједности производње, укупним трошковима и бруто маржи можемо видјети у табели бр. 7. Из табеле можемо видјети да производња краставца салатара има најбољу бруто маржу, док производња младог лука најлошију. Међутим, одступања између ових производњи су свега 2 до 3 посто. Ако узмемо у обзир потребан вегетациони период наведених култура краставац салатар има најмањи период, док млади лук има најдужи. Међутим, када је упитању број радних дана млади лук је на правом мјесту са минимално потребним бројем дана, док су краставац салатар и паприка у истом нивоу. Ако поредимо вриједност производње, бруто маржу и број потребих радних дана најбољи однос има производња младог лука, а најлошији производња паприке. Као што је већ наведено између овим производњи разлика је свега пар посто. Тако да можемо закључити да су производње прилично једнаке, када је упитању остварена добит, и добро избалансиране и искомбиноване. Ако укупну годишњу добит подијелимо на дванаест мјесеци добијемо просјечну мјесечну плату од око 860 КМ . Калкулације су рађене на бази једног радника (власника домаћинства) са просјечним радним временом од 8 часова. Када уврстимо амортизацију пластеника на годишњем нивоу мјесечна зарада је мања за око 35 КМ. Амортизација је веома битна првенствено из разлога што је сама конструкција скупа, као и фолија тако да када дође вријеме за њихово мијењање новчана средства већ имају спремна. Исто тако, приликом планирања наредних култура требамо водити рачуна у којем периоду године постоји потражња за том културом и на основу тога планирати годишњу производњу. Као што је наведено улазни подаци за ове калкулације су просјечни годишњи подаци (уназад три године) са газдинства, тако да постоји могућност одступања цијена која првенствено зависи од понуде и тражње на тржишту. Кључ успјешне производње је задовољити 3К, квалитет, континуитет и количину. Што се тиче задње двије ставке на овој површини је то немогуће остварити, међутим први критеријум се може остарити и јако је битан. Када се произведе квалитетан плод и таква се производња одржава током цијеле вегетација сам пласман производа уопште није упитан, као и његова цијена.

Табела бр. 7 Поређење производње