Третман биљака прије расађивања и услови средине након расађивања утичу на успјешност пријема биљака, те самим тим и на принос повртних врста. Веома често долази до великих температурних разлика, чак и 10-15°С у односу на услове који су владали до момента садње, што изазива велики стрес код биљака. Расад произведен у заштићеном простору треба припремити за садњу на отвореном пољу, јер су услови неповољнији, температурне осцилацији веће и чешће у односу на заштићен простор. Неопходна мјера прије расађивања расада поврћа, која се обавља око двије недјеље прије, је каљење расада. Двије недјеље је потребно како би расад у потпуности био припремљен за изношење на стално мjесто.

Каљење се састоји у постепеном, а затим све интензивнијем провјетравању и снижавању температуре земљишта и ваздуха.

Један од најчешћих третмана каљења је снижавање температуре у заштићеном простору провјетравањем. Вентилација повећава кретање ваздуха, што помаже јачању биљака. За топлољубиве врсте које су осјетљиве на ниже температуре, као што је парадајз, температура не би требала да буде испод 10°С. У пракси најчешће се биљке износе из заштићеног простора и тако кале, али се одмах уносе ако температура буде нижа од 10°С.  Повртне врсте, као што су зелена салата и купус не треба дуго држати на температури од 4°С, јер при таквим условима може доћи до преласка са вегетативног на репродуктивни раст, што је непожељно.

Каљење се, такође, врши редукцијом количине воде. Током овог периода умјерено се исушује супстрат, али тако да то не утиче на биљку. Добро каљење је могуће спровести и смањивањем количине хранива, под условом да се биљке не доведу у услове недостатка и да трпе посљедице. Претјерана рестрикција хранљивих материја може знатно зауставити раст и регенерацију биљке.

Расад током каљења, неопходно је третирати са 0,5% раствора калијум-сулфата (К2SO4), како би расад ојачао и био отпорнији на ниске температуре и остале неповољне услове. За још успjешније каљење, расада се може фолијарно прихрањивати са ђубривима у којима доминира калијум.

Током процеса каљења мора се водити рачуна да су биљке пар седмица биле изложене оптималним условима, при чему су добијене висококвалитетне биљке. Претјерано каљење може успорити пријем биљака, довести до проблема са плодоношењем и смањењем приноса, често нижим од некаљених или умјерено каљених биљака. Добро и на адекватан начин окаљен и одњегован расад расађује се на стално мјесто и лакше се прилагођава новонасталим условима, тј. има моћ брже адаптације, отпорнији је на хладноћу и прекомјерно испаривање воде. Расад који није добро припремљен, калиће се на мјесту гдје је расађен, и процес ће трајати знатно дуже од двије седмице, због чега ће биљка бити у сталном стресу, и тада је подложна нападу болести и штеточина.

Када је расад довољно одрастао, достигао одређену фазу раста и развоја, уз то добро искаљен, приступа се пресађивању на стално мјесто – на отворено поље или у заштићен простор. Садња биљака у заштићени простор обавља се у различито вријеме, што зависи од услова, рока и циља производње. Прије садње заштићен простор и земљиште треба припремити. Прва мјера у објекту је одстрањивање биљних остатака претходне културе, уколико је гајена, због спрјечавања ширења болести и штеточина. Земљиште је потребно дезинфиковати, извршити растурање стајњака и NPK ђубрива, чија количина зависи од резултата хемијске анализе земљишта и планиране производње. Обрада земљишта се врши орањем на дубини од 25-30cm, а потом допунска обрада фрезом како би се земљиште уситнило и поравнало. Послије фрезања обавезно се растури један од земљишних инсектицида у циљу превентивне заштите засађених биљака од земљишних штеточина. Растурени инсектицид се плитко унесе у земљиште, а потом се приступа маркирању редова и мјеста за садњу. Садња се обавља најчешће ручно, а може и машински, у земљиште које је претходно заливено.

При производњи на отвореном, вријеме садње зависи од врсте поврћа и времена сјетве. Расад топлољубивих врста (парадајз, паприка, краставац) може се расадити тек по престанку опасности од мраза (крајем априла и почетком маја). За касну јесењу садњу расад се расађује током љета, обично у јулу, а за озиму производњу у септембру или октобру. Садњу на отвореном пољу је најбоље обављати по облачном времену, у вечерњим или јутарњим часовима. Земљиште за садњу треба добро припремити 10-15 дана прије садње. Ако је земљиште веома суво, треба га залити прије садње. Садња на малим површинама је ручна, а на великим машинска.

Прије вађења расада, потребно је заливати земљиште како бисмо што мање оштетили жилице, преобилно заливање такође може направити проблем. Расад вадимо само онолико колико можемо посадити. Извађени расад штитимо од вјетра и сунца прекривачима, корјенов систем треба обавезно да стоји у води нарочито ако стоји три до пет сати.

Оставите одговор