Пламењача је једна од најзначајнијих и најопаснијих болести паприке, али и парадајза и краставца. Проузроковач (Phytophthora capsici) је веома деструктиван и може да смањи принос 40-100%. До масовних штета долази ако се у граму земљишта нађе више од 25 ооспора.
Симптоми болести су различити и зависе од фенофазе развоја биљке у којој је остварена зараза, мјеста инфекције и метеоролошких услова. На младим биљкама паприке и расаду симптоми болести се манифестују у виду полијегања или увенућа, јер биљке бивају заражене у предјелу коријеновог врата који некротира. На одраслим биљкама у случају заразе коријеновог врата долази до некрозе, која га прстенасто обухвата, усљед чега се симптом испољава у виду угнутих прстенастих кругова. У том случају прекида се доток воде и минералних материја, те биљке нагло вену и суше се.
Патоген преко лисне петељке може да продре и у лиску, што је рјеђа појава. На листовима се у почетку појављују ситне тамнозелене пјеге, које се временом повећавају и суше. Продирањем патогена из зараженог стабла кроз петељку плодови бивају заражени, и симптоми се манифестују у зависности од еколошких услова. У условима повећане влажности на контаминираним дијеловима плода јавља се тамнозелена боја. Потом плодови постају мекани и на површини се појављује бјеличаства превлака од конидиофора и конидија. Уколико послије инфекције наступи топло и суво вријеме плодови се суше и смежуравају, ткиво перикарпа се распада, те од плода остане само провидна покожица. Овакви плодови остају на биљци, а појава је позната као „пергаментност“ плода.
Phytophthora capsici се одржава мицелијом или ооспорама у сјемену, биљним остацима, земљишту, води или стајњаку. У земљишту мицелија се одржава 5-10 мјесеци, док се ооспоре могу одржати дуже. У загријаном земљишту које је засићено водом, мицелија се активира и наставља даље да се развија. Своју заразу шири зооспорама које се разносе водом. Инфекција се најчешће остварује на подземним и приземним дијеловима стабла биљке. Одржавање патогена у води је кратко али довољно да се при заливању биљке пренесе са парцеле на парцелу.
Заштита паприке од пламењаче је сложена и обухвата низ мјера. Потребно је спровести одговарајуће превентивне мјере да не би дошло до инфекције, јер обољеле биљке се не могу опоравити, нити се даљи развој болести може било чиме спријечити. У подручјима гдје се патоген налази обавезна је дезинфекција земљишта, која се спроводи воденом паром, фумигантима или контактним фунгицидима. Током расађивања сваку биљку треба залити раствором препарата на бази пропамокарб-хидрохлорида, а послије се врши третирање фунгицидима на бази металаксила или манкозеба. За заливање биљака не смије се користити вода у којој се налази патоген. У случају да се болест масовно појави, обољеле биљке треба почупати и спалити. Већина гајених сорти паприке осјетљива је на овај патоген, те важан савјет којег се треба обавезно придржавати у производњи је плодоред, који подразумјева смјену биљака у простору (пољосмјена) и времену (плодосмјена).
