Како правилно ускладиштити и сачувати квалитет кукуруза?

Након јесење жетве и бербе кукуруза, најважнији задатак пољопривредних произвођача јесте правилно ускладиштити и сачувати убрани род, како би одржали квалитет, а ризике и губитке свели на минимум.

За вријеме жетве кукуруза откупна цијена је најнижа, а највећу вриједност достиже доста касније када је понуда робе на тржишту мања. Због тога се велики број пољопривредних произвођача одлучује на складиштење робе и чекање повољније понуде за продају.

Губици приликом складиштења могу бити велики и не треба их занемарити. Стога посебну пажњу треба посветити припреми складишта, пријему квалитетног и здравствено исправног зрна или клипа, те самој контроли приликом чувања односно периода складиштења.

Чишћење и припрема складишта

Зависности од обима производње, објекти за складиштење кукуруза могу бити разне врсте силоса, тавана, амбара, и други складишни простори.

Прије уношења кукуруза у складишни простор неопходно је посветити пажњу механичком и хемијском чишћењу. Складишта треба прво испразнити, детаљно очистити од прошлогодишњег рода и других механичких фракција. Након темељног механичког чишћења, приступа се хемијском чишћењу, односно дезинфекцији, дезинсекцији и дератизацији (ДДД ). ДДД представља скуп мјера и метода за сузбијање и уништавање организама који могу бити преносиоци заразних болести или њихови резервоари, имати токсично дејство и утицати директно на квалитет и здравствену безбиједност производа. Приликом употребе средстава за ДДД неопходно је строго придржавање упустава о примјени, уз мјере предострожности о заштити људског здравља, животне и радне средине.

Правилно припремљено, односно механички и хемијски очишћено складиште представља један од кључних корака гаранције квалитета и очувања рода.

Пријем рода у складиште

Да би одржали квалитет и гарантовали здравствену исправност ускладиштеног зрна кукуруза, неопходно је примијенити низ превентивних мјера, као што су плодоред, избор хибрида, вријеме сјетве, правилна и редовна заштита током вегетације, те складиштење само здравог, прегледаног клипа односно зрна кукуруза.

Након бербе, зрно има већи проценат влаге (око 30 %), и треба га у што краћем року, од 24 до 48 сати, просушити на оптималну влагу за чување (око 14-15%). Сушење се обавља у сушарама различитих конструкција, а све оне раде на принципу струјања топлог ваздуха. Претежно се изводи у двије фазе, прва фаза сушења је на већој температури 120-130⁰С гдје се садржај влаге снижава на 18-20%, а друга фаза на температури од 80⁰С до снижавања влаге на 14-15%. Између прве и друге фазе, топло зрно мора одлежи 6 сати да би се постигло изједначавање влаге.

Уколико је у питању зрно за сјменску производњу, сушење се обавља на нижим температурама од 40-45⁰С, 120 сати, како би се избјегло оштећење клице и евентуално смањење клијавости.

Након завршетка процеса сушења треба избјегавати складиштење топлог зрна у хладна складишта, јер ће се појавити кодензација и створиће се повољна средина за развој плијесни, те је потребно охладити зрно на 2-5⁰С након сушења, а прије складиштења.

Код мањих произвођача који немају објекте за контролисање температуре, сушење се обавља природним путем. Кошеви са неокруњеним клиповима се постављају на промајна мјеста, односно под утицај јаких зимских вјетрова. Пожељно је да су кошеви одигнути од пода и заштићени од утицаја других атмосферлија. У оваквим условима сушења неопходно је чешће контролисање здравственог стања.

Прије пријема робе у складиште, потребно је детаљно прегледати и одстранити све клипове са промијењеном бојом, испуцалим или исклијалим зрнима, клипове на којима су већ примијетне инфекције и обољења, механички оштећене клипове, као и друге нечистоће. Посебну пажњу треба посветити одстрањивању оштећених клипова од стране штеточина, како не би унијели у складиште, индиректно омогућили њихово развијање и размножавање, те довели до губитака храњиве и тржишне вриједности.

По складиштењу кукуруза, пољопривредни произвођачи посебну пажњу требају посветити очувању квалитета и здравствене безбиједности. да би успјешно сачували зрно, неопходно је увести и поштовати систем контроле зрна. Потребно је свакодневно контролисати температуру у силосима, а влажност и пљеснивост сваке двије седмице, те праћење појаве и присуства штеточина.