Јунице првотелке – како их хранити и обезбиједити добру кондицију

Сви узгајивачи желе да тељење протекне у најбољем реду, и зато се јунице првотелке морају добро хранити, изводити на пашу и обезбиједити им да имају воде по жељи, али не доводити их у товну кондицију.

Послије навршене прве године живота приплодне јунице могу се хранити већином квалитетном кабастом храном уз нешто концентрата. У условима ограничене исхране, јунице се хране два пута на дан. Поје се исто толико пута, односно онолико пута колико пута се хране, а најидеалније би било да воде имају стално на располагању.

Посебна пажња треба да се посвети исхрани јуница које се приближавају узрасту за осјемењивање. Како наводе неки аутори, побољшаном исхраном јуница 3-4 недеље прије осјемењавања и двије-три недеље послије тога, јунице боље испољавају гоњење (полни жар) и постиже се бољи успјех у оплодњи. Побољшање исхране се може остварити храњењем већом количином хране, или укључивањем кабасте хране у оброк, или повећањем удјела концентрата у оброку. Битно је схватити да у цјелокупном периоду одгоја приплодне јунице не смију бити у товној кондицији, јер је многобројним испитивањима наших и страних аутора доказано да дебеле јунице имају више проблема при тељењу и проблема са стерилитетом у каснијем периоду, и имају мању животну производњу млијека јер краће остају у репродукцији, односно брже се искључују из производње.

Потребе стеоних јуница у хранљивим материјама у првој половини бременитости скоро да нису повећане, јер је плод све до петог мјесеца стеоности релативно мали, негдје од 2,5-3 килограма. Послије петог мјесеца пораст плода је нешто интензивнији, а посебно у осмом и деветом мјесецу стеоности. Због тога је од изузетног значаја исхрана јуница у последњих 60 дана стеоности.

Поред интензивног пораста плода у посљедња два мјесеца стеоности јуницама треба обезбиједити хранљиве материје за сопствени пораст и развој, за стварање тјелесних резерви, као и за развој и припрему вимена за лучење млијека послије тељења. Обим повећања и промјена оброка на 50-60 дана пред тељене неопходан је и ради привикавања јуница на онај тип оброка са којим ће се хранити послије тељења. Постепено се повећава количина концентрата, тако да на 10-15 дана прије очекиваног тељења, јунице могу конзумирати око 4 килограма концентрата дневно, али то зависи од стања вимена које се мора свакодневно пратити. У случају едема вимена мора се смањити концентрат.

Најчешће се на 7-10 дана пред тељење, количина сточне хране значајно смањује или чак и искључује из оброка. Количина концентрата се на 2-3 дана пред тељење смањује на 1-2 килограма или се потпуно искључује, у зависности од брзине наливања вимена код јуница. На дан пред тељење јуницама се даје само мања количина сијена, како би се смањила попуњеност органа за варење и тако олакшало само тељење. Када је у питању вода, јунице је морају имати стално на располагању. Приближно 2 часа послије тељења, првотелкама се даје топао напој од мекиња, а након тога и мања количина сијена.

Наредних дана количина се постепено повећава, а у оброк се уводе хранива, тако да се 7-10 дана по тељењу првотелкама даје храна која стимулативно дјелује на конзумирање. Количина хране и даље се повећава тако да најдаље 3-4 недеље по тељењу треба да достигне ону вриједност која одговара стварним потребама првотелки. Треба напоменути да је у исхрани приплодних јуница од велике важности коришћење пашњака, па макар они и не обезбјеђивали задовољавајући квалитет исхране, али је кретање и боравак на сунцу и чистом ваздуху од великог утицаја на здравље приплодних јуница.