Спанаћ је једногодишња биљка, кратке вегетације (45-70 дана), те се гаји као прољећни, јесењи и озими усјев. Гаји се због зелених листова, који се користе у исхрани као салата и за вариво. Лист је богат бјеланчевинама (2,28%), а истиче се и садржајем гвожђа (4mg/100g суве материје), затим калијумом и калцијумом, а од витамина бета каротеном, што га посебно чини значајним у исхрани дјеце.

Након обављених радова у њивама, повртњацима и пластеницима, те љуштења стрњишта, заоравања жетвених остатака, октобар је мјесец кад се може почети са сјетвом спанаћа за озими узгој.

Временски услови погодују сјетви спанаћа који је намјењен за узгој током зиме, јер ова култура има скромне захтјеве за топлотом, а са дугим данима и већим температурама врло брзо избија цвјетно стабло. Оптимална температура за развој вегетативних органа је 13-16°C, а генеративних 25°C, мада биљка може издржати и од -6 до -8°C. Добро укорјењене биљке под сњежним прекривачем, неће претрпити веће штете и до -20°C.

Због врло кратке вегетације избјегава се директно ђубрење стајњаком, јер се тиме смањује накупљање и штетни утицај азота. Због тога спанаћ се најчешће ђубри са 80-100kg/ha азотних, фосфорних и калијумових хранива, и то половину прије сјетве а остали дио у прољеће. Још један од параметара којим се смањује садржај штетног азота је коришћење сорти са њежним лисним дршкама.

Што се тиче земљишта, за успјешно гајење спанаћа, треба одабрати лака, веома плодна, пропустљива земљишта, добре структуре. Култура не подноси кисела земљишта, већ она богата калцијумом. Најпогодније земљиште је са 6,5-7 pH. Орање се обавља на дубини од 20-25cm. Ако се спанаћ гаји на мање плодним, тежим и слабо оцједитим земљиштима, онда се препоручује сјетва на уздигнутим гредицaма висине 10-15cm, а ширине 60-100cm, тако да се на свакој формира два до четири реда. За хектар спанаћа потребно је 15-25kg сјемена, а ако се користе сијачице за сјетву у редове или траке, која може бити у два или четири реда или траке, онда се та количина увећава. Ако се постигне оптимална количина онда се може изоставити прорјеђивање. Сјетва у заштићеном простору је густа 20-25g/m², са размаком 10х10cm. Приликом планирања времена сјетве треба имати у виду да сорте спанаћа образују розету за 28-42 дана. У табели 1. су приказани оријентациони рокови производње спанаћа.

Табела 1. Оријентациони рокови производње шпанаћа

Врста објекта Вријеме производње Напомена
  Сјетва Убирање  
Објекат са гријањем средина Х до средина I од краја Х до половине II Континуална сјетва сваких 7-10 дана
Објекат без гријања половина Х

половина ХI

крај I-крај II

крај ХI

до краја ХII

крај II-крај III

У предвиђеним терминима сукцесивна сјетва
Озима сјетва уз агротекстил октобар крај III-IV У рано прољеће биљке прекривене агротекстилом

Заштита спанаћа од корова, болести и штеточина, током вегетације изводи се само једним међуредним култивирањем до затварања редова. С обзиром да се ради о зимском узгоју, потребе за заливањем су сведене на минимум, сем ако су сушна прољећа, тада је заливање обавезно из разлога што је спанаћ осјетљив на недостатак воде, због слабо развијеног корјеновог система и његовог распростирања у површинском слоју.

Берба спанаћа почиње у марту и априлу, тачније када се образује 5-6 крупних листова. Може се брати убирањем појединачних листова, остављајући активни вегетативни врх (средишњи дио биљке), кији даље ствара листове или се бере цијела розета. У зависности од пласмана, поготово ако је тржиште близу, најбоље је вршити јутарњу бербу док још има росе по биљкама, а уколико се обавља транспорт на удаљеније дестинације мора се сачекати да се листови осуше. Због сакупљања штетних материја, треба избјегавати чување убране културе спанаћа, посебно уколико је одлагање обављено у лошим условима. Ако постоје неопходни услови у складишним просторијама, онда се убрани спанаћ може чувати максимално четири до пет дана. Ипак због сукцесивног брања и пласмана, мале су потребе за брањем већих количина, које би изискивале потребу складиштења поменуте културе. Принос се креће од 2-4kg/m².