Спаљивање жетвених остатака је у многим земљама законом забрањено, али је и даље учестала и врло штетна појава. То је чист губитак са низом негативних последица: губи се органска материја, уништавају се земљишни микроорганизми, непотпуно сагорјевање биљних дијелова и сјемена коровских биљака. Са еколошке тачке гледишта, од посебног значаја су загађење околине димом и пепелом а посебно опасност од ширења пожара на сусједне усјеве те привредне и стамбене објекте.
При овоме, одоговорност човјека, његова савјест, начин размишљања о могућим последицама су од пресудног значаја при доношењу одлуке о паљењу остатака послије жетве на својој парцели. Осим тога и ако се донесе одлука о паљењу остатака на својој парцели не узимају се у обрзир превентивне мјере спечавања ширења на сусједне парцеле (орање око парцеле), вјетар, врста сусуједног усјева, могућа материјална штета и опасност уопште.
