По начину искоришћавања хране и подмиривања потреба козе су сличне овцама и говeдима. Ипак, постоје неке њихове карактеристике које их одвајају од осталих преживара. Козе воле разноврсну храну и често је мијењају што позитивно дјелује на апетит, а самим тим и на производњу. Такође, код коза у исхрани је у значајној мјери заступљен брст, више него код осталих преживара, тако да је добро када на пашњацима које искориштавају козе буде жбуња и ниског дрвећа. Избор зелених биљака које козе могу користити је веома широк, и то је готово свака биљка која расте на нашим подручјима док су говеда и овце више ограничене у конзумацији ових биљака. За разлику од оваца, козе могу да једу и врло ароматичне биљке, с тим да је коза специфична по томе што неће узети храну која је остала послије неке друге козе. Такође, праве разлику између различитих укуса: горког, слатког, сланог и киселог и запажено је да могу да једу више хране са горким укусом него говеда.
Пошто по јединици тјелесне масе козе могу да излуче и до 1,5 пута више суве материје млијека него млијечне краве, потребе коза у лактацији су релативно велике. У основи начин балансирања оброка за козе не разликује се много од оног који се примјењује код крава у лактацији. Разлика је у томе што козе користе далеко већи број хранива и што се многа од њих могу добити врло јефтино или чак и бесплатно. По литру намуженог млијека козе троше мање квалитетне хране од крава.
Да би се успјешно састављали оброци за козе потребно је познавати промјене у њиховом метаболичном циклусу таком године. Наиме, у току године смјењују се периоди у којима коза ствара резерве у своме тијелу, са онима када их она троши. Дакле, у периодима када коза најинтензивније производи млијеко (прољеће и рано љето) она не може да оствари обим конзумирања хранљивих материја за задовољење те производње. Током касног љета, јесени и почетка зиме производња млијека је мања, као и потребе за развој плода. У том периоду она може да конзумира више хране него што је потребно за производњу и тако ствара тјелесне резерве.
Метаболизам козе је на најнижем нивоу у рану јесен, око три недјеље пред почетак сезоне парења. У том периоду количина млијека се знатно смањује. Храна која најбоље одговара том периоду је грубља и сува. Чим се производња стабилизује на нижем нивоу, апетит козе почиње да се повећава. Исхрана у току наредних мјесец дана је веома важна како за њену плодност тако и за стварање тјелесних резерви. Оброк треба да буде богат целулузом и енергијом, а треба већим дијелом да се састоји од сувих кабастих хранива уз извјестан додатак концентрата. Енергетска вриједност оброка треба да буде као у вријеме највише производње. 
Када сезона парења једном прође, млијечност и апетит коза постепено опада све до средине зиме. Оброци у овом периоду и даље треба да буду богати у енергији и целулози. Од средине зиме процеси метаболизма се постепено убрзавају и тада козама треба обезбиједити довољно квалитетне хране. Треба водити рачуна о томе да се бременита коза засуши бар шест недјеља пред партус. Обилнија исхрана током бременитости доводи до тога да се добијају крупнија јарад. Ако је оброк богат у минералима костур јарета може да буде врло чврст што може да доведе до проблема при партусу.
Током посљедњих осам недјеља бременитости пораст плода је највећи и због тога оброк мора да постане богатији у енергији, протеинима и минералима. По хранљивој вриједности обок треба да буде раван оном који коза добија у вријеме највеће производње млијека. Овај обим конзумираних хранљивих материја треба да се постигне у вријеме пред партус.
Током високе бременитости оброк мора не само да задовољи квантитативне потребе животиња већ да се одликује и веома добро дефинисаним особинама. Уколико је конзумирање концентрата веће него кабастих хранива може доћи до поремећаја у варењу. Зато се препоручује да у овом периоду козе имају бар 1,7 kg суве материје из кабастих хранива на 100 kg тјелесне масе, а количине концентрата да се постепено повећавају до постизања максималне количине од 400-500 g суве материје на 100 kg тјелесне масе. Из свега наведеног закључак је да је квалитет кабасте хране основни фактор од кога зависи добра производња током читаве лактације.
Пар дана прије и послије јарења оброк треба да буде умањен и претежно састављен од квалитетнијих кабастих хранива да би се умањила могућност прераног или обилног наливања млијека. Након овог кратког периода, оброк треба да се врати на онај обим какав је био пред партус и да остане такав три до четири недјеље.
Када се лактација стабилизује коза може да се храни чак и нешто испод норматива за њену производњу јер она у то вријеме интензивно користи раније створене резерве енергије и протеина за синтезу млијека. Због тога се може сматрати нормалном појавом одређени губитак тјелесне масе код коза током првих мјесеци лактације
