Посљедних година пољопривредни произвођачи све више се опредјељују за производњу поврћа како на отвореном, тако и у затвореном простору. Како су површине за ову производњу ограничене, често се дешава да се једна биљна врста на истом мјесту више пута узастопно гаји. Због претходно наведе чињенице оваква производња са собом носи висок ризик од појаве биљних болести, штеточина и корова, што може довести да се онемогући безбједно и економично гајење биљних врста. Посебна пажња мора се посветити и превентивним – агротехничким мјерама које имају за циљ смањење инфективног потенцијала проузроковача биљних болести и смањење броја јединки штеточина. Успјешно гајење повртарских усјева незамисливо је без примјене фитосанитарних мјера и одржавања ригорозне хигијене, посебно у заштићеним просторима. Спровођењем ових мјера смањује се и коришћење хемијских препрата, што је од виталног значаја јер се поврће користи у исхрани у свјежем стању, и зато мора бити здравствено безбједно.

Превентивне агротехничке мјере подразумјевају сљедеће: плодоред, избор отпорних хибрида и сорти за производњу, сакупљање и уклањање биљних остатака из претходне производне године, избор парцеле, адекватна обрада земљишта која ствара оптималне услове за развој корјеновог система, оптимално вријеме сјетве и садње, одабир здравог садног материјала (кртоле, расад), уништавање корова како на самим парцелама тако и око пластеника, оптимално наводњавање биљака, правовремена и избалансирана употреба ђубрива која обезбјеђује правилан развој биљака, правилно провјетравање у заштићеном простору.

Најзначајније фитосанитарне мјере и мјере хигијене, прије почетка новог производног циклуса су: дезинфекција и стерилизација земљишта у заштићеном простору, дезинфекција алата и прибора који се користе, одржавање хигијене радника (прање радних одијела, прање руку), дезинфекција обуће прије уласка у објекат и забрана пушења у објекту.

Најчешћи начини дезинфекције земљишта су: физичка, хемијска и термичка дезинфекција. Без обзира да ли се дезинфекција ради на отвореном пољу или у заштићеном простору, неки од ових начина морају се периодично или редовно спроводити. У зависности од врсте и обима присутности штетних организама у земљишту, бира се мјера која је примјенљива и неопходна. Општи предуслов за дезинфекцију је одговарајуће физичко стање земљишта. То се прије свега односи на добру уситњеност и влажност земљишта.

Основни начин одржавања „чистоће земљишта“, у ширем смислу дезинфекције, је физичко уклањање биљака или њихових дијелова чупањем, и одношењем ван објекта. То је резултат доброг здравственог надзора и има карактер превенције. Физичким мјерама не могу се елиминисати микроорганизми или њихови репродуктивни органи, али се може спријечити њихово ширење. Хемијска дезинфекција земљишта подразумјева уништавање патогена хемијским средствима (фумигантима)  на директан начин. Фумигација је најефикаснија дезинфекција земљишта. Фумигацијом се могу сузбијати и корови и нематоде. Фумиганти су јаки отрови и треба бити обазрив са њима. У пластенику ако се ради фумигација најбоље је у јесен и он мора бити празан. За дезинфекцију земљишта  може се употрјебити и 2% раствора формалина (40% формалдехид). Потребно је 5-10l раствора за 1m². Данас се примјењује и биолошки начин дезинфекције, који подразумјева сјетву кадифице или бијеле слачице као биолошких „чистача“ земљишта од нематода и изазивача полијегања расада.

Термичка стерилизација је најпогоднији начин уништавања патогена, чија суштина је излагање честица земљишта високим температурама у краћем или дужем трајању. Третирање воденом паром је најефикаснији метод стерилизације, који се заснива на дјеловању високе температуре на живе организме. При 90ºC уништавају се паразити, штеточине и инактивира се сјеме корова. Дезинфекција земљишта у заштићеном простору врши се посебним поклопцима за парење који су повезани генератором паре. Довољно је да у земљиште, кроз рупичасте цијеви које се налазе на унутрашњој страни поклопца, пара продире око 10 минута, да се у слоју земљишта од 10-12 cm постигне температура од 80-90ºC. Дезинфекција мањих количина супстрата може се обавити на једностава начин у модификованом металном бурету. На 25 cm од дна бурета постави се рупичаста метална плоча, испод које се наспе вода. Изнад ње постави се супстрат за дезинфекцију, најподесније у јутаној врећи. Испод бурета се ложи ватра, вода која се загријева исправа и пара пролази кроз супстрат. Када пара пробије материјал рачуна се као почетак стерилизације, која траје још 15 минута. На овај начин се дезинфикује супстрат намијењен за пуњење топлих леја или саксија за производњу расада поврћа. Површине за дезинфекцију воденом паром морају бити припремљење: земљиште добро уситњено, равно, не сувише влажно или суво. Након обављене дезинфекције, земљиште треба да „одлежи“ 10-15 дана, како би се у њему стабилизовали микробиолошки процеси и процеси кружења материје, прије свега азота.

Због разлика и ограничености дјеловања различитих мјера за дезинфекцију, најпогодније је комбиновати различите методе дезинфекције. Суштина комбиновања је допуњавање примјењених метода у дјеловању како због ограничености њиховог дејства на одређену популацију патогена, тако и због штетних посљедица прекомјерног дозирања на корисне организме у земљишту.

Ради уништавања проузроковача болести и штеточина потребно је извршити дезинфекцију конструкције, фолије, алата, прибора и остале опреме. Средства која се користе за дезинфекцију су пестициди специјално намијењени за ову намјену или алтернативне методе: варикина, креч, модра галица и др. Дезинфекција алата и прибора се обавља помоћу 10% раствора NaOH или 2% раствора формалина. Дезинфекција формалином се обавља тако што се алат, прибор и остало потапа у раствор формалина у току 10-30 минута. Послије вађења из раствора, прекривају се пластичном фолијом у току 24 сата, а затим се након скидања фолије и провјетравања могу користити. Варикина се такође може користити као дезинфекционо средство за алат, амбалажу, саксије и радне површине, а користи се са водом у односу 1:5.

Одржавање хигијене радника је мјера која се често занемарује, иако њено спровођење смањује појаву болести поврћа. Одијела радника треба прати јер се на њима често задржавају споре гљива, као и неки вируси. Прање руку и дезинфекција је такође значајна мјера, нарочито у спрјечавању и ширењу вируса мозаика дувана. Дирањем заражених биљака овај вирус остаје на прстима и тако се преноси на здраве биљке парадајза и паприке. Испред улаза у објекте потребно је поставити баријере од сунђера натопљеног дезинфикационим средством. Приликом уласка у објекат мора се прећи преко ове баријере ради дезинфекције обуће.

Спровођење фитосанитарних мјера, као и мјера хигијене, значајно доприносе редукованој примјени пестицида и производњи здравствено безбједног поврћа.