У неколико протеклих сезона у нашим засадима воћа сусрели смо се са појавом ове штеточине.  У овом тексту подсјетићемо у којим засадима заправо имамо највише проблема, због чега, те навести и неколико метода борбе против овог штетног организма.

УВОДНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Дрвенар (Xyleborus dispar) спада у породицу поткорњака (Scolytidae). Поткорњаци спадају у секундарне штеточине (тзв. штеточине слабости), што значи да нападају углавном слаба, исцрпљена стабла, иако то не мора да буде правило. У условима јачег напада, дрвенар може да нападне и здрава, најчешће млађа стабла.

Мапа дистрибуције

Мапа дистрибуције – www.cabi.org

Имаго

Имаго

Jедино и кључно рјешење у борби против ове штеточине односи се на одржавање  добре кондиције воћњака. Наиме, уколико су стабла здрава, са добрим вигором, шансе да се појаве поткорњаци су занемариве. Поткорњаци су свједоци лошег стања засада и обично се јављају на стаблима која из неког разлога пате од стреса. То може да буде измрзавање, болест или асфиксија корјена настала услед вишка воде, стрес настао као посљедица суше, преоптерећености саднице родом или од неке биљне болести. Искуства показују да је од свега наведеног, појава поткорњака нарочито  везана за водени стрес биљке(вишак и мањак воде), а затим за посљедице измрзавања.

Добра кондиција засада резултат је прије свега  поштовања свих корака у подизању засада, а који се односе на:  избјегавање подизања на забареним површинама и на површинама под крчевином, рјешавање вишка воде, али  и питања наводњавања, избјегавање збијања земљишта током обраде парцеле, затим потребу дубоког орања, примјерено ђубрење и на крају, набавку здравог и квалитетног садног материјала. Када је засад подигнут, треба водити рачуна о квалитетној прихрани, уравнотеженом наводњавању, окопавању, рационалној и опрезној употреби хербицида  и одговарајућем оптерећњу стабала родом.

Осим ових мјера, којe представљају  у ствари један здрав и нормалан пут у воћарској производњи, практично не постоји мјера сузбијања ове штеточине која би дала праве резултате.

Ипак у засадима гдје је било појаве ове штеточине потребно је примјенити прије свега мјере хигијене и чишћење засада, те праћење помоћу алкохолних клопки и на крају  примјену хемијских мјера у циљу смањивања популације.

 

ХЕМИЈСКЕ МЈЕРЕ СУЗБИЈАЊА

Када су у питању хемијске мјере сузбијања, оне су  тешке, како због неприступачности инсекта који се убуши, тако и због избора инсектицида. Правовремена примјена инсектицида је веома битна, јер након убушивања дјеловање инсектицида је отежано. За сузбијање користе се инсектициди из групе органофосфата или пиретроида, често и у нешто повећаним концентрацијама од уобичајених.  Чак и ови инсектициди омогућавају само дјелимичну контролу.

Прва примјена инсектицида је када почне излијетање (максимална дневна температура 18-20°C, први улов на клопкама). Када се улов на клопкама настави, третман треба поновити, најчешће су то блок третмани у размаку од 2-3 недеље.

Након излијетања женке почињу да се убушују у иста или околна стабла, прво плитко у кору, а затим продире у дрвени дио гдје праве ходнике и  полажу јаја. Ларве се пиле кроз неколико дана и хране мицелијама гљиве Ambrosia spp чије споре у ходнике уноси женка. Управо из овог разлога треба примјенити и фунгициде (триазоли) да би се спријечио развој ове гљивице. У ходницима се наставља развој ларви и формирање лутки, а затим и нових имага који презимљавају у ходницима. Парење се одвија у ходницима, након чега мужјаци угину. Оплођене женке напуштају ходнике кроз улазне отворе.

Убушивање

Убушивање у садницу

 

Пресјек саднице

Пресјек саднице

Иако знамо да након убушивања примјена хемијских  мјера  нема великог значаја, често се не испрати сам почетак лета и закасни са третманом.  Да би испратили почетак лета потребно је да поставимо клопке са атрактантом, нарочито у засадима у којима  смо раније имали појаву ове штеточине. Свакако потребно је током сезоне уклонити саднице које су страдале.

 

 

ПРАВЉЕЊЕ КЛОПКИ ЗА ПРАЋЕЊЕ

Клопке за праћење почетка лета и даље праћење можемо направити и сами на сљедећи начин :

  1. Припремимо мање пластичне флашице, на којима ћемо у горњој половини направити рупице
  2. У флашицу као атрактант сипамо етил алкохол у комбинацији са водом (50:50) или јабуково сирће
  3. Изнад флашице причврстићемо црвену љепљиву плочу (можемо искористити љепљиве плоче за праћење савијача између којих ћемо убацити црвени папир или неку другу црвену подлогу коју премажемо љепком за мишеве и сл.)
  4. Овако припремљене клопке постављамо у засад
Клопка за праћење

Клопка за праћење

 

 

Мирко Јокић

Бојана Шукало

 

Кориштени подаци са сајта  : www.cabi.org