Ђубрење и значај азота у прихрани озимих усјева

Ђубрење је најважнија агротехничака мјера  која осигурава високе и стабилне приносе свих гајених култура, јер само правилно исхрањене биљке могу испољити свој генетски потенцијал и дати очекиване приносе.

Наше тржиште је снабдјевено ђубривима разних произвођача, различитих врста према намјени и различитих формулација.

Програм ђубрења најбоље је направити у складу са раније урађеном анализом земљишта, гајеном биљном врстом, циљаним приносима, чиме се обезбјеђује најквалитенији програм ђубрења са сваку културу појединачно, а самим тим и економску оправданост.

Азот је један од најважнијих макроелемената у исхрани свих биљних култура и најзаступњенији је у минералним и органским ђубивима. У индустријској производњи налази се у амидном, амонијачном и нитратном облику, а биљкама је најприступачнији у нитратном облику. Усвајање азота код стрних жита почиње већ у фази укорјењавања, а завршава се у фази формирања и наливања зрна.

Озимим усјевима је након периода мировања, када започну физиолошки процеси у биљкама потребна одређена количина храњива (азота). С тога је прољећна прихрана азотним ђубривима обавезна и редовна мјера, јер су биљке изласком из зиме исцрпљене и потребна им је одређена количина хране за кретање вегетације у прољеће и даљи раст и развој.

Са првом прихраном не треба журити, јер док су биљке у стању мировања не могу усвајати унијета храњива, те долази до њиховог процјеђивања у дубље слојеве земљишта и биљке их не могу усвајати. Прву прихрану је најбоље обавити када се земљишта у зони корјеновог система загрије изнад 5 °C и задржи се 5-6 дана.

Пшеници је највише азота потребно у фази бокорења, јер се у чвору бокорења почињу формирати сви будући органи биљака, те је због тога веома битно присуство храњива у том периоду. У нашим условима то је крај фебруара и почетак марта.

Такође је битан одабир ђубрива за прву прихрану, јер ништа нисмо постигли ако у првој прихрани уносимо храњива која не моге бити приступачна биљкама у датом моменту.

Прву прољећну прихрану најбоље је обавити са KAN-oм. Азот се у овом минералном ђубриву налази пола у нитратном, а пола у амонијачном облику, па има брже и продужено дјеловање, те на тај начин задовољава потребе биљака за азотом у одређеном периоду. За прву прихрану примјењује се у количини од 200-250 kg/hа.

УРЕА је високо концентровано азотно ђубриво у коме се азот налази у амидном облику. Има продужено дејство, међутим, примјена УРЕЕ у првој прихрани се не препоручује јер повећава киселост земљишта, а и биљке азот у овом облику спорије усвајају. За њену примјену потребне су нешто више температуре како би храњива лакше била приступачна биљкама након примјене.

Другом прихраном у земљиште се уноси остатак предвиђене количине азота, мјесец дана након прве прихране, тј. у фази влатања. Количина ђубрива за другу прихрану зависи од стања и врсте усјева, а креће се до 200 kg/hа KAN-а 27% N, AN-а 33% N ili UREЕ 46% N.

Веома значајна и квалитетна мјера је и фолијарно ђубрење, нарочито што се тиче микроелемената као што су: бакар, бор, молибден, манган и цинк. Када су у питању примарни елементи, односно макроелементи азот, фосфор и калијум, који захтјевају велику количину активне материје по површини, не могу се надомјестити фолијарном прихраном, али могу се надокнадити секундарни макоелементи калцијум, магнезијум и сумпор. Према томе, фолијарном прихраном може се обезбједити оптимална исхрана секундарним елементима(Ca, Mg, S) и микроелементима (Cu,B,Mo,Zn).