Дистрибуција пољопривредно-прехрамбених производа

Саставни дио дистрибуције је: физичка дистрибуција која обухвата физичке активности које су везане за обрађивање наруџби, руковање производима, складиштење и управљање залихама и канали дистрибуције који представљају начине на који производи долазе од произвођача до потрошача, односно активности и посреднике који олакшавају процес испоруке производа крајњим купцима.

На избор канала дистрибуције утичу врста производа и њихове карактеристике, планирана количина продаје, финансијска моћ произвођача, карактеристике тржишта на који желимо пласирати производ и сл. У зависности од производа и њихових карактеристика постоје три врсте интензитета дистрибуције:

  • Интензивна у којој се производ пласира на што је могуће више продајних мјеста како би се потпуно покрило тржиште и углавном се овај облик дистрибуције користи када су у питању производи за свакодневну употребу, као што су: хљеб, млијеко и др. Такви производи имају нижу цијену. На примјер, пекаре снабдјевају све малопродајне и велепродајне објекте хљебом и другим производима из своје производње.
  • Селективна у којој се производ пласира путем мањег броја учесника и на ограниченом броју продајних мјеста. Овим обликом дистрибуције смањују се трошкови дистрибуције и трошкови маркетинга.
  • Ексклузивна у којем постоји један или више учесника у каналу дистрибуције на одређеном тржишту или дијелу тржишта. Ова врста дистрибуције је уобичајна за скупе производе као што је пољопривредна механизација и други производи који имају вишу цијену.

Постоје сљедеће врсте канала дистрибуције:

  • кратки канали, гдје произвођач долази у директан контакт са потрошачима. Предност кратких канала дистрибуције је директна продаја производа крајњим купцима као најчешћи облик кратког канала дистрибуције пољопривредно-прехрамбених производа, гдје цијену производа одређује произвођач, при чему се ствара повјерење између произвођача и потрошача. Мане ове врсте канала дистрибуције је што се може продати само мала количина производа различитим купцима. Примјер ове врсте дистрибуције је газдинство у селу Горњи Перван, које се бави производњом и продајом малина сорте „Полка“. Нису могли наћи откупљивача за веће количине производа тако да су се одлучили на директну продају, односно на директан сусрет произвођача и потрошача. Један дио својих производа су успјели пласирати на тржницу, а други дио познаницима и другим потрошачима на подручју Бања Луке.
  • дуги канали, гдје се продаја производа одвија преко посредника. Предност дугих канала дистрибуције јесте што продаја иде преко прехрамбене индустрије, па је одређена сигурност загарантована, у смислу да су сигурни у продају и откуп својих производа. Мана ове врсте дистрибуције је нижа откупна цијена производа, коју одређује прехрамбена индустрија.

Најчешћи проблем са којим се сусрећу пољопривредни произвођачи у Републици Српској јесте дистрибуција. Прије свега пољопривредни произвођачи гледају да произведу али не и како ће продати то што произведу, зато је веома важно истраживање тржишта прије започињања производње.

Затим велики проблем на нашим просторима представља и инфраструктура, јер су путеви веома лоше урађени или су макадами.

Још један проблем јесте и прехрамбена индустрија. Прехрамбена индустрија има велики значај у привредној структури, јер подстиче бржи развој примарне пољопривредне производње. Она омогућава произвођачима да произведу вишак производа уз гаранцију да ће сви производи тог произвођача бити откупљени. Међутим, на нашим просторима суочавамо се са вишком производа и пропадањем сировина, јер пољопривредни произвођачи не могу наћи откупљиваче за своје производе. Ријетки су они који ће прерађивати преостало воће и поврће у воћне сокове, пекмезе, зимске салете, ајвар и сл.

 

Оставите одговор