Директна продаја пољопривредно-прехрамбених производа

Директна продаја доводи до директног сусрета произвођача и потрошача пољопривредно-прехрамбених производа. Предност ове врсте продаје је што омогућава пољопривредницима да остваре већу продајну цијену за своје производе и да имају контролу над производима. Недостаци су сталне варијације усљед климатских промјена у погледу цијене и количине које нису фиксне као код уговорене продаје, јер је краћи рок трајања производа. Још једна разлика у односу на уговорену продају преко посредника јесте што произвођач нуди своје производе крајњем потрошачу, за разлику од уговорене продаје која се одвија преко посредника.

Слика 1. Изложба традиционалних производа

 

За директну продају је битно да се ради о производима који се могу одмах трошити и доставити у свјежем стању, као што су: јаја, млијеко, воће и поврће. Данас све више произвођача се одлучује на директну продају гдје су им главни мотиви повећање профита и осигуравањe радног мјеста на породичном газдинству. Исто тако потрошачи се одлучују да купују директно од произвођача домаће и здраве производе високог квалитета, при чему имају гаранцију да ће конзумирати производе у свјежем стању.

Значај директне продаје је што се ствара повјерење између произвођача и потрошача, гдје је најбитнији квалитет производа и услуга.

Облици директне продаје пољопривредно-прехрамбених производа су:

  • Самостална берба, подразумијева да купац сам бере производе на парцели произвођача и сам прикупља количину коју жели да купи.
  • Продаја у дворишту породичног пољопривредног газдинства, подразумијева продају на имању произвођача.
  • Продаја преко етно ресторана и винотека, подразумијева, такође, директну продају на посједу које су у власништву произвођача.
  • Продаја поред пута. На подручју Бањалучке регије, али и шире можемо видјети свакодневно у пролазу столиће са гајбама које садрже различито воће и поврће.
  • Продаја из доставног возила, обухвата продају производа из возила које може бити паркирано нпр. на паркингу или неком другом мјесту, са којег произвођач нуди производе.
  • Продаја из сеоске продавнице у власништву газдинства. У већини села има углавном по једна продавница, која садржи домаће производе власника, али и производе других произвођача.
  • Лична продаја на градској и сеоској пијаци, обухвата продају гдје произвођач закупи тезгу на градској или сеоској пијаци и нуди своје производе крајњем потрошачу. Ту је унапријед одређена и написана цијена производа.
  • Продаја преко сеоског сајма и сеоске манифестације. Веома често се организују пољопривредни сајмови и манифестације, гдје пољопривредници нуде своје производе купцима, а купци могу да дегустирају производ прије куповине. Она има за циљ промоцију, и неопходно је да продавач направи функционалан и естетски уређен штанд, како би привукао купце.
  • Продаја путем наруџбе (друштвене мреже, интернет, телефон), која обухвата продају на кућну адресу или било које друго мјесто гдје се договоре.
  • Продаја великим потрошачима, подразумијева продају школама, студентским и ђачким домовима, ресторанима.

Слика 2. Промоција и дегустација традиционалних производа

 

Интернет продаја постаје све популарнија на нашим просторима. На друштвеним мрежама свакодневно можемо видјети огласе за продају пољопривредно-прехрамбених производа у различитим групама. Интернет продаја је заснована на понуди путем компјутера и заинтересовани купци врше куповину преко интернета. Углавном се ради о домаћим производима као што су јаја, млијеко, различите врсте сирева, разно воће и поврће. Сви ти производи спадају у директну продају, гдје произвођач продају обавља путем наруџбе преко интернета и доставља производе на кућну адресу, радно мјесто или на друго договорено мјесто за испоруку.

Главна активност произвођача почиње сређивањем своје интернет странице, а купца претраживањем интернет странице и даљом наруџбом.