У децембру пчеле полако почињу свој зимски сан. Пчелари су до сада требали извршити све потребне озбиљније кораке везане за узимљавање пчелињих заједница. Отварање кошница у овом мјесецу се више не практикује.
У овом мјесецу излазе из легла и посљедње зимске пчеле које ће дочекати топлије прољећне дане те након што матица почне са залијегањем, одхранити прве генерације пчела у идућој години. Код мало слабијих кошница, са мањим бројем пчела, то се већ догодило раније, док се код јачих догађа управо током децембра, што још зависи од године, али и о поднебљу на којем се налази пчелињак.
У јесенима које су топлије и временски нешто стабилније, то се догађа касније, а у хладнијим према природном биоритму пчела, ипак нешто раније. Пчеле улазе у клубе на температурама од 9 до 12°C, што опет зависи од јачине сваке заједнице. Температура у средишту пчелињег клубета, када пчеле не његују легло, креће се од 12° C до 15° C, а на периферији од 9°C до 10° C. Док у прољеће и за вријеме зимских прочисних летова, нешто слабије заједнице излазе раније, а јаче касније, код улаза у клубе је ситуација обрнута. Јаче ће заједнице цијеле у клубе ући касније од слабијих са мањим бројем пчела и код њих су могући излети на температурама до 10 или 11°C. Пчеле грију клубе, а не и цијелу кошницу, па је потребно да се све пукотине, које пчеле нису премазале прополисом затворе и тако спријече нагле промјене температуре и пропуха у кошници. Сув и хладан зрак не смета пчелама, али је влажан врло штетан током презимљавања.
Уколико у децембру или будућим мјесецима постоје велике осцилације у дневним и ноћним температурама, пчеле ће сходно томе ширити и скупљати клубе, излазиће чешће на прочисне летове. То је наравно с једне стране добро, међутим тада ће, пошто су активније, више и брже трошити припремљене залихе хране.
Искуства с утопљавањем су различита: неки пчелари никада не посежу за тим чином, те тврде да због тога нису имали губитака, до оних који то готово сваке зиме раде.
Утопљавајући материјал се ставља крајем новембра и почетком децембра на поклопну даску и ту постоје два стајалишта: једни обављају утопљавање с најлоном, док други картоном и новинским папиром и сличним материјалима.
Ако је кошница квалитетно израђена, а пчелиње друштво јако, ту није потребно утопљавање кошница. Јако друштво може издржати зиму чак и као рој на грани. Забиљежени су и такви случајеви да у условима континенталне климе пчеле преживе зимски период, не у дупљи дрвета, него објешена на дрвету на изграђеном саћу. Ако имамо кошнице од квалитетних материјала које добро дихтају, утопљавање није неопходно.
Иако многи пчелари управо у децембру почињу са утопљавањем заједница, мишљење стручних пчелара је да до фебруара треба осигурати правилну, али не и прејаку вентилацију кошнице. Пчелама хладноћа смета мање од могуће влаге која се може јавити у кошници. Ако није добра вентилација, влажан зрак се задржава у кошници и влажи њене зидове, саће и саме пчеле. Сувишна влага може се испустити кроз поклопне даске, као и отварањем два лета на кошници. То редовно треба обављати, јер слаба вентилација не може спријечити водену пару да се на страницама кошнице и поклопне даске кондензира у воду, која ствара плијесан на пелуди и старом саћу. Осим тога, узнемирује пчеле и изазива њихова угинућа.
Почетком децембра довршавамо узимљавање заједница, прије надолазећих зимских дана завршавамо уређењем пчелињака, у случају сњежних падавина чистимо лето кошнице, по потреби вршимо третирање заједница против варое, почињемо са претапањем воска и осигуравамо мир у пчелињаку. Сви радови углавном се преусмјеравају на радове са опремом у радионици, изван дохвата самих узимљених кошница.
