Пластеници који су неочишћени и запуштени могу бити избор болести и штеточина за биљке које гајимо. Успјешна производња поврћа подразумијева све неопходне операције одржавања и чишћења простора око пластеника као и у самом пластенику. Приликом гајења поврћа у пластенику, за смањивање броја непожељних инсеката, треба константно вршити обраду и уништавање корова поред свих отвора пластеника. Уништавање корова може бити хемијски и механички, односно хемијским средствима или кошењем и резањем. Исто тако, препоручује се кориштење мрежа против инсеката која има двоструку функцију. Прво не допушта улазак непожељних инсеката у пластеник, а друго не допушта излаз пожељних, који се налазе у пластенику, нпр. ако користимо бумбаре за опрашивање или ако се врши биолошка заштита (предаторима).
Завршетак вегетационог периода или једне сезоне у пластеника зависи од врсте поврћа које узгајамо као и самог времена садње. За сво поврће које узгајамо у пластенику приликом завршетка сезоне, односно вегетационог периода биљке, приступа се следећим фазама рада: чишћење, дезинфекција и припрема пластеника за наредну сезону. Код фазе чишћења пластеника прво се уклањају материјaли помоћу којих се врши потпора, односно држање биљке. Материјали могу бити: метални, дрвени или пластични (коље, ПВЦ везиво и сл.). Затим се врши чупање надземних и подземних дијелова биљке. Код надземних дијелова укалањају се стабло, лист и плод. Посебно треба водити рачуна о оштећеним и зараженим плодовима које треба посебно одложити ако се са остатком здраве биљне масе врши прављење компоста. Код подземних дијелова врши се вађење коријена, у већини случајева он иде заједно са стаблом, међутим приликом узгоја купуса коријен послије сјечења остаје у земљи тако да би се требало посебно извадити. Послије изношења биљних остатака врши се уклањање малч фолије и система за наводњавање („кап по кап“). Препорука је да се цријева (траке) за наводњавање користе само једну сезону, односно само за једну културу, посебно ако се кроз систем за наводњавање врши заштита биљака.
Послије прве фазе, чупања, изношења биљних остатака и уклањања малч фолије и система за наводњавање, прелази се на другу фазу – дезинфекција пластеника и опреме. Дезинфикује се све, земља, конструкција, најлон, додатна опрема у пластенику, итд. Средства која се користе за дезинфекцију су пестициди специјално намијењени за ову намјену или алтернативне методе: варикина, креч, модра галица и др. Дезинфекцију треба урадити полако и темељно да би се за наредну сезону проценат патогена свео на минималан број, а самим тим и број инфекција. Препорука је да се за сваку нову сезону користи нови помоћни материјал: потпора, везиво, систем за наводњавање и малч фолија. Међутим ако се неке од наведених ставки користе више сезона исте је потребно дезинфиковати. Дезинфекција се врши ван пластеника у простору гдје се врши складиштење помоћног материјала.
Послије урађене дезинфекције врши се припрема земљишта и пластеника за наредну сезону. Код припреме земљишта прво се врши основно ђубрење органским и минералним ђубривима или њиховом комбинацијом. Количину ђубрива треба прилагодити претходно урађеној анализи земљишта и захтјевима будуће културе. Послије основног ђубрења врши се основна и додатнa обрада. Основна обрада подразумијева заоравање ђубрива, а додатна стварање ситног и растреситог слоја земљишта. Основна и додатна обрада могу се урадити заједно као једна операција (фрезање на дубину од 15 до 20 центиметара) ако будућа култура има плитак коријен и не захтијева дубоку обраду (млади лук, салата, шпинат итд.). Све даље операције (банкови, систем за наводњавање, малч фолије, лутрасил и др.) зависе од планиране културе. Најчешће у зимском периоду, без додатног загријавања, узгаја се млади лук, салата и шпинат, а док у раном прољећу кромпир и купус.
