Прво брање паприке у заштићеном простору обавља се ових дана. Да би дошло до ране бербе сам процес производње почиње далеко раније. Сијање паприке у расад почиње половином јануара, а пикирање око мјесец дана касније. Пресађивање паприке у пластеник почиње у првој декати априла мјесеца. Уз примјењену пуну агротехнику брање првих плодова почиње од 50 до 55 дана након пресађивања.

Најважније агротехничке мјере послије првог брања су: наводњавање, прихрана и заштита. Норме и интервали наводњавање зависе од фазе развоја биљке као и од дневних и ноћних температура. Са повећањем надземне масе и броја плодова по биљци расту и потребе за водом. Довољно је напоменути да плод паприке садржи око 80 % воде, тако да су потребе паприке за водом велике. Међутим, норме и интервали наводњавања морају бити добро избалансирани да не би дошло до гушења корјеновог система.

Прихрана се обавља на седмичном нивоу у два или највише три оброка. До првог и другог брања прихрана се врши НПК ђубривима формулације 1:1:1, а количине зависе од претходно урађене анализе земљишта, основног ђубрења и планираних приноса. Послије другог брања мјења се формулација НПК ђубрива гдје се повећава садржај азота и калијума. Док се у фази интезивног брања за прихрану користи формулација НПК ђубрива 1:1:3, 1:1:4 или 2:1:3 у зависности од стања биљке. Сваких десетак дана вршити прихрану калцијумом да не би дошло до појаве вршне суве трулежи плода.

Заштита паприке првенствено се односи на заштиту инсектицидима против трипса. Највећи проблем у производњи паприке је трипс који прави велике економске штете. Заштита почиње у фази производње расада па до краја бербе. Потребно је бирати инсектициде који имају кратку каренцу, првенствено у фази интезивног брање када се брање обаваља сваких 5 до 7 дана. Исто тако, код сваког третирања треба вршити промјену активне материје. Поред инсектицида постоје и биоинсектициди који су дали веома добре резултате у пракси. Исто тако, одржавање простора око пластеника без корова и кориштење антиинсектицид мрежа на отворима смањује бројност инсеката и могућност разможавања.

Превентивне мјере и плодоред су најбољe методе заштите биљака.