Народни израз за стјенице је „смрдљиве бубе“ јер испуштају неугодан мирис у контакту с људима и природним непријатељима. Неугодан мирис остављају и на биљкама па то утиче и на квалитет плодова који се по некад не могу користити за исхрану. Стјенице су полифагни инсекти, али, до недавно, су углавно, само повремено, одређене врсте правиле штете на житима, купусу и нешто мање на неким воћним врстама, најчешће малинама. Међутим, задњих неколико година у региону, па и код нас, су се појавиле нове штетне врсте које у биљној производњи представљају све већи проблем. Ове године је запажена битнија појава ових штетних организама на многим биљним врстама, али исто тако често су непозвани гости и у нашим кућама, становима, канцеларијама и осталим објектима гдје живимо и радимо.
Постији много врста стјеница али све нису штетне или не праве исте штете на гајеном биљу. Поред купусне стјенице која се код нас редовно јавља на купусњачама (купус, кељ, броколи, рукола,ротквица, репа) и ријетко кад изазива веће економске штете јер се не јавља масовно на једном мјесту, ове године је запажена појава зелене повртне, али исто тако и мраморне смеђе стјенице која је тек почела насељавати наше просторе.
Зелена повртна стјеница (Nezara viridula) је присутна на свим континентима и задњих година се јако раширила по свим државама региона па и код нас.
Браон мрамораста стјеница (Halyomorpha halys ) води поријекло са Далеког истока и унесена је на скоро све континенте.
За сад нису регистроване значајније штете код нас, али према искуствима других земаља, у годинама које следе, економски значајне штете би могле настати на соји, али и на кукурузу као и јабучастом и коштичавом воћу, виновој лози и неким другим културама.
Процјењено је да је, мрамораста стјеница, у Италији прошле године нанијела штете од 550 милиона евра. У Сјеверној Америци се ове штеточине сматрају најзначајнијим штеточинама соје јер се хране сјеменом смањујући приносе, али и квалитет и садржај протеина и уља као и клијавост сјемена.
Стјеница су добри летачи, прелазе с једне врсте биља на другу и хране се надземним дијеловима биља на скоро свим воћним, повртарским (нарочито врежастим културама) и ратарским усјевима. Од обе наведене врсте штете изазивају и ларве и одрасли инсекти, сисајући сокове што доводи до некротичних пјега и губитка боје на зеленим дијеловима биљака као и деформације плодова што умањује њихову тржишну вриједност. У случају јаког напада може доћи до опадања плодова и потпуног губитка приноса. Код кукуруза и соје, као последица напада мраморасте стјенице може доћи до појаве необразовања сјемена. Проблем је што се ове врсте групишу и групно селе са једног усјева на други тако да су штете највеће на ивицама поља. Сем тога изазивају и индиректне штете кад се на мјестима убода пренесу фитофагне гљиве или бактерије које изазивају болести на плодовима који, као такви постају технолошки неупотребљиви.
Симптоми напада од зелене и мраморасте стјенице су веома слични, а јачи напад мраморасте стјенице може се очекивати на врстама и сортама са већим садржајем шећера јер се штеточина не храни на незрелим плодовима кад је садржај танина висок већ кад плодови сазрију и садржај танина опада а шећера се повећава.
У нашим климатским условима ове штетне врсте имају двије генерације годишње. Друга генерација је бројнија током августа мјесеца кад се интензивно развијају ларве које би до краја септембра требало да заврше свој циклус развића и да се спремају за презимљавање. Зато је јесен вријеме кад оне, поред тога што се завлаче најчешће испод коре дрвета и других скровитих мјеста, насељавају и куће, станове, терасе, шупе и друга мјеста у човјековом непосредном окружењу. Завлаче се у пукотине, прозоре и врата тражећи мирно мјесто гдје остају до прољећа. Из тог разлога код људи често изазивају узнемиреност, а по некад и панику. Међутим, оне су за човјека безопасне сем у случају пренамножености у затвореном простору кад могу проузроковати алергијске реакције код осјетљивих особа.
МЈЕРЕ КОНТРОЛЕ И СУЗБИЈАЊЕ:
Сузбијање стеница подразумева свеобухватни, интегрални приступ, при чему се произвођачи још увијек највише ослањају на употребу инсектицида, који често не показују довољну ефикасност због могућности прелијетања на друге домаћине, као и поновног враћања у претходно третиран усјев/засад.
Мјере контроле обухватају непестицидне, превентивне мјере.
На површинама са гајеним биљкама бројност стјеница се, прије свега, утврђује визуелним прегледима присуства јајних легала која се налазе на наличју листа или у биљном ткиву. Одрасле јединке се могу хватати свјетлосним клопкама мада овај метод није довољан показатељ тачне бројности за одређивање прага штетности. За сада, само за врсту H. halys постоји феромонска клопка, али се она искључиво користи за контролу праћења појаве и активности стјеница.
У заштићеном простору одрасле стјенице се могу хватати помоћу љепљивих плоча, а њихов улаз се може спријечити коришћење заштитних ентомолошких мрежа.
На закоровљеним површинама око парцела са гајеним усјевима или засадима, бројност стјеница се може утврдити помоћу ентомолошког кечера.
Смањењу штете од стјеница доприносе фитосанитарне мјере међу којим и уклањање коровских биљака око парцеле са гајеном биљком.
Једна од препорука произвођачима је да сију ткз. ловне биљке које сазријевају раније од гајених и служе за привлачење стјеница које се на том мјесту сузбијају или механички или хемијским путем. Успјех је већи ако се третирају младе ларве које још не лете, а иначе су осјетљивије на инсектициде. Због усног апарата за бодење и могућности летења, стјенице релативно лако избјегавају дужи контакт с инсектицидима.
Гдје има услова треба размотрити могућност природних непријатеља, предатора и паразитоида.
Од природних непријатеља мраморасту стјеницу највише угрожавају паразитоиди јаја из реда опнокрилаца, али и предаторске врсте стјеница, грабљивих мува и гриња.
С обзиром да мрамораста као и већина других стјеница испушта непријатан мирис он им служи као механизам одбране од природних непријатеља па их птице из тог разлога најчешће избјегавају.
Метода отресања ларви, али и одраслих јединки са биљних органа и њихово механичко уништавање је такође једна од метода сузбијања стјеница.
Превентивне мјере спречавања узнемирујућег ефекта код људи подразумијевају затварање отвора на објектима и постављање мрежа на вратима и прозорима како би се спријечио улазак у стамбене просторе. Осим ових механичких мјера у затвореном простору се не препоручије употреба инсектицида. У случају изузетно високог степена напада на спољашње зидове кућа могућа је употреба синтетичких пиретроида, али је кратак ефекат дјеловања.
Хемијско сузбијање ових инсеката је отежано на гајеним биљкама јер нападају плодове у технолошкој зрелости кад је примјена инсектицида ограничена због поштовања каренце.
Препорука произвођачима је зато да третирају ловне биљке (легуминозне у прољеће и крсташице у јесен) и на тај начин спријече миграцију стјеница на гајене биљке.
Код нас нема много регистрованих препарата за стјенице, нарочито мраморасту, али се могу сузбијати препаратима на бази пиретроида, (бифентрин, перметрин, фенпропатрин),с тим што се мора водити рачуна о природним непријатељима који ће такође бити уништени овим средствима која су неселективна.
