Бијела лептираста ваш је полифагна штеточина која се храни бројним гајеним и коровским биљкама, а највеће штете причињава на купусу, парадајзу, краставцима, паприци, цвијећу. То је инсект бијеле боје, врло је мали и покретљив. Најчешће се налази са доње стране најмлађег лишћа, дакле, практично на вршним дијеловима биљака. Готово сви стадијуми штеточине су штетни, изузев јаја.  Сишу сокове биљака, услијед чега оне губе нормалну зелену боју, слабе и жуте. При јачем нападу, појединачно лишће пропада или се суше читаве биљке. Прекомјерне несварене количине биљног сока, ваши излучују у облику „медне росе“ која је одлична подлога за развиће гљива „чађавица“. Услијед тога, лишће мање-више поцрни и постаје мање продуктивно, а плодови бивају запрљани због чега се смањује њихова комерцијална вриједност. Више температуре ваздуха и већа релативна влажност убрзавају развиће ове штеточине.

Мјере сузбијања

Због истовременог присуства свих стадијума развића на биљкама и њихове различите осјетљивости према инсектицидима, сузбијање ове штеточине је изузетно тешко. Најбоље резултате даје комбиновање свих расположивих мјера (превентивне, механичке агротехничке, биолошке и хемијске.) Прије свега треба обратити пажњу на употребу здравог расада, који није насељен штеточином као и на редовно уништавање коровских врста.

Извођење само хемијских мјера ће у почетку можда и дати задовољавајуће резултате, али убрзо послије тога појавиће се проблем преживљавања штеточине, односно појава резистентности према инсектицидима. Приликом сузбијања бијеле лептирасте ваши, важно је напад открити на вријеме. У ту сврху најбоље је користити жуте лепљиве плоче које привлаче и лове имага ове штеточине.

Хемијско сузбијање је ефикасно само ако се изводи у комбинацији са претходно поменутим мјерама. Хемијске мјере користити јако рано, док не дође до појаве свих развојних стадијума, који су неједнако осетљиви према инсектицидима. Прво прскање се изводи чим се региструју први лептирићи. Уколико се утврди штеточина у почетку су обично довољна 2-3 третмана у интервалима од 3 до 5 дана. Касније, третирања се изводе по потреби. За сузбијање ове штеточине препоручује се примјена препарата на бази пиретроида и неоникотиноида. Приликом избора инсектицида, строго водити рачуна о каренци.