Малина је воћна врста чији се плодови не перу прије конзумације. Хигијена узгоја, брања и транспорта малине до хладњаче, а потом и до крајњег купца је веома важна и све радње у производњи се морају спровести у добрим хигијенским условима.
У примарној производњи воће може бити загађено бактеријама и цријевним вирусима путем воде, земљишта, стајњака, ђубрива, опреме за бербу, транспортних средстава или преко прљавих руку берача или људи који у хладњачама сортирају воће.
Берба је најважнија активност у засаду малине. То је тежак и сложен посао, који представља једну од најважнијих операција у годишњем циклусу малине, а који се треба обавити у релативно кратком року. Малина има врло осетљиве плодове који су мале трајности и слабе транспортабилности. У берби је потребно много ручног рада, па самим тим има доста манипулација са убраним плодовима. У процесу бербе утицај човјека је велики и врло важан. Добра хигијенска пракса представља све поступке у погледу услова и мјера потребних да се осигура безбjедност и употребљивост хране у свим фазама процеса од њиве до трпезе.
Улога произвођача малине је да осигурају примјену добре хигијенске праксе на нивоу свог газдинства. Пажња треба да буде усмјерена на спречавању проблема, а не на рјешавање након што се проблем догоди.
Добра хигијенска пракса у производњи малине подразумијева:
- Правилне парцеле за засад – ту прије свега треба водити рачуна да се засади не налазе у близини мјеста гдје се гаје животиње, гдје се складишти стајњак, гдје се одлаже отпад и гдје се врши третман отпадних вода.
- Kоришћење квалитетне воде за наводњавање – Kвалитет воде за наводњавање може значајно да утиче на хигијенску исправност плодова малине. Неопходно је користити чисту воду добрих хемијских, микробиолошких и механичких особина. Извор воде не смије да буде близу изливања отпадних вода, или мјеста гдје се складишти стајњак. Такође, нипошто се не смије користити вода из локалних потока у које се улива канализација.
- Правилна употреба стајњака – Пожељно је користити добро згорели стајњак, и уносити га у малињак током мировања. Разлог за то је што микроорганизми – бактерије, вируси и гљивице из стајњака могу бити извор контаминације убраних плодова ако стајњак није унијет у земљиште.
- Хигијена берача и особља – Штетни микроорганизми преносе се на плод прљавим рукама. Зато је неопходно руке прије бербе прати сапуном и чистом водом и брисати их папирним убрусима. Руке треба прати након сваке паузе, употребе тоалета или послије руковања са зараженим материјалом. Одјећа и обућа берача мора бити чиста, а накит и сатове није пожељно носити. Уколико се користе рукавице, прије коришћења рукавица руке добро и темељно опрати чистом водом и сапуном. Рукавице морају увек бити чисте и неоштећене. Рукавице бацити чим се поцијепају, запрљају или на неки други начин загаде и замјењују се новим.
- Здравље берача – Берач треба да буде едукован и одговоран за свој посао. Особе са симптомима повраћања, жутице и пролива не смију да раде. Ако је дошло до рана или посјекотина, треба их прекрити водоотпорним завојем. Берач не смије кихати и кашљати преко незаштићеног свежег воћа.
- Санитарни објекти – тоалети – За одржавање чистоће тоалета треба користити средства за одржавање хигијене санитарних просторија. Тоалети се морају налазити у близини парцеле, али не у близини извора воде за наводњавање. У сваком моменту мора бити довољно тоалет папира, чисте воде и сапуна.
- Правилно коришћење опреме за бербу – Прије и након коришћења гајбице треба темељно очистити, односно опрати и дезинфиковати. Оштећене гајбице које хигијенски не могу да се одржавају треба бацити. Гајбице не треба користити за друге намјене, осим за бербу.
- Транспорт обраног воћа – Ако постоји могућност, за транспорт убраног воћа треба користити возило које је за то намијењено. Прије и послије транспорта, возило се треба темељно очистити и дезинфиковати. За дезинфекцију користити средства за прехрамбену индустрију.
