Основни предуслов за постизање правих резултата у процесу воћарске производње је добро познавање својих парцела.Биљке приносом сваке године изнесу из земљишта одређену врсту и количину хранљивих елемената, које је неопходно вратити земљишту ђубрењем. Без увида у садржај хранљивих материја у земљишту немогуће је бавити се одрживом биљном производњом.
Агрохемијска анализа земљишта представља основ за доношење рационалне одлуке о количини и формулацији минералних и органских ђубрива које је потребно применити на некој парцели и утврђивање стање особина земљишта -реакција земљишта или pH вриједност, садржај калцијум-карбоната (CаCО3 %), садржај хумуса (%), садржај укупног азота (N %), садржај лакоприступачног фосфора и садржај лакоприступачног калијума, текстура земљишта, капацитет апсорпцијског комплекса које значајно утичу на хранива у земљишту. Пољопривредни произвођачи који примјену минералних ђубрива врше на основу анализе земљишта имају неупоредиво бољу полазну основу за постизање високих и стабилних приноса у воћарској поизводњи.
Потрошња храњивих материја у засадима воћа у роду зависи од много услова, а прије свега од врсте, сорте и подлоге, густине засада, висине приноса, старости воћњака и друго. За нормалан живот воћака неопходно је 16 биогених елемената: угљеник(C), кисеоник(О), водоник(H), азот(N), фосфор(P), сумпор (S), калијум (K), калцијум (Cа), магнезијум (Mg), гвожђе (Fе), бор (B), цинк (Zn), манган (Mn), молидбен (Мо), бакар (Cu) и кобалт (Cо).
Прије уношења додатних количина ових елемената, агрохемијском анализом земљишта треба установити њихово присуство у земљишту. Уношење већих количина од оних које су биљкама заправо потребне непотребно повећава трошкове производње, а може довести и до опадања квалитета плода, појаве токсичности и недостатака неких других елемената.
Реакција земљишта има великог значаја за препоруке примене ђубрива. Она утиче и на избор ђубрива, њихове дозе и друго. Слаба плодност киселих земљишта узрокована је, прије свега, високим садржајем водоника, алуминијума, жељеза и мангана и недостатком или смањеном приступачношћу калцијума, магнезијума, фосфора и неких микроелемената у адсорптивном комплексу земљишта.
На основу pH вриjедности, земљишта су подиjељена у пет група:
• алкална >7,20 pH
• неутрална 6,51-7,20
• слабо кисела 5,51 – 6,50
• кисела 4,51 -5,50
• јако кисела <4,50
Оптималне pH вриjeдности за успијевање појединих воћних врста су:
• јабучасто 5,2-7,7
• коштичаво 5,7-7,7
• језграсто 6,0-7,0
• јагодичасто 5,1-6,5
Воћне врсте боље успијевају на земљишту са слабо киселом до благо алкалне реакције.
Хумус је значајан састојак земљишта, јер представља извор хранљивих материја и фактор за очување плодности земљишта. Његовом минерализацијом у земљишни раствор прелазе хранљиви елементи. Kолоиди хумуса апсорбују већину хранљивих елемената и постепено их стављају биљкама на располагање. Земљишта богата у хумусу су по правилу плоднија. У природним условима биљке из хумуса користе 100% азота, 50-60% фосфора, 85% сумпора, и већи дио бора и молидбена.
Према садржају хумуса земљишта могу бити:
• врло слабо хумусна- до 1% хумуса,
• слабохумусна – 1-3% хумуса,
• средње хумусна – 3,1 до 5%,
• јакохумусна – 5,1 до 10%
• врло јако хумусна – 10 до 15%.
Узорковање земљишта за анализу контроле плодности
Узорковање и анализа земљишта за потребе контроле плодности земљишта у воћњацима врши се након или прије почетка вегетације, најпожељније прије основне обраде земљишта и то сваке треће или четврте године. Kако би анализом земљишта добили заиста праву слику о садржају хранљивих материја у земљишту неопходно је да се узимање узорака земљишта обави правилно.
Прва одлука прије почетка самог процеса узорковања земљишта треба да буде систем узимања узорака. Одлуку о томе који систем ће бити примењен доноси се на самој парцели и зависи од низа фактора: биљне врсте, експозиције терена, хомогености земљишта. Просjечан узорак се састоји од одговарајућег броја појединачних убода (15-25). Дубина са које се узимају узорци за потребе контроле плодности код воћарских биљних врста је од 0 до 30 cm и од 30 до 60 cm (два слоја).
Током узорковања постоје два начина кретања по парцели, а то је тзв. ‘шаховски’ или ‘по дијагонали’. Важно је да просjечан узорак представља равномјеран распоред појединачних узорака по читавој површини парцеле.
Приликом процеса узорковања земљишта биљеже се и координате сваког појединачног мјеста убода. Захваљујући томе имамо могућност да послиjе четири године када се поново врши узорковање за потребе контроле плодности, узорак узмемо са истог мјеста. То даје могућност праћења динамике промене садржаја храњива у земљишту.
Алат и прибор за сондирање и узорковање земљишта
1. ашов 2. лопата 3. мали ашов 4. сонда за контролу плодности 0-30cm 5. сонда за контролу плодности 30-60cm
6. Еделманово сврдло 7. наставак за Еделманову сонду
8. цилиндри по Kопецком 9. гумени чекић (бат)
10. нож 11. глава за укуцавање цилиндара I
12. глава за укуцавање цилиндара II 13. Мунселов каталог боја
14. записник са информацијама о власнику и парцели
15. метар 16. прибор за писање
17. 10% HCl 18. папирићи за означавање узорка
19. посуда за узорковање 20. ПВЦ врећица 21. кутија за пренос опреме
Поступак узорковања земљишта сондом и ашовом
Сам поступак узорковања земљишта је веома једноставнији употребом сонде. Узорковање појединачних узорка сондом изводимо у 4 корака:
1. уклањање биљних остатака са површине земљишта на којој ћемо употријебити сонду
2. утискивање сонде у земљиште до 30cm
3. кружно окретање сонде у земљишту и извлачење из земљишта
4. истискивање (шипком или ножем) узорка земљишта у врећицу за просјечни узорак од 0-30cm
5. маса земљишта од 20 до 25 појединачних узорака од кога ћемо припремити просjечан је око 2 до 3kg земљишта
Узорковање појединачних узорка ашовом нешто је захтјевније и дуже, а састоји се од 6 корака:
1. уклањање биљних остатака са површине земљишта
2. отварање малог профила у површинском слоју земљишта
3. окомито изузимање 2-3 cm танког слоја земљишта на ашову или лопати
4. одсијецање (ножем) сувишних бочних дијелова од средњег дијела узорка ширине 3-5 cm и дужине једнаке планираној дубини узорковања
5. преношење појединачнога узорка у врећицу или канту за просјечни узорак
6. уситањавање појединачнога узорка руком
Земљиште је један од најважнијих природних ресурса и непроцјењиво је добро цијелог човечанства. То је ограничено и уништиво добро. Споро се образује, а у процесу деструкције брзо се уништава. Ако посматрамо земљиште као средину у којој се укорењују и развијају биљке, морамо закључити да је плодност његова најважнија особина. Ради заштите и очувања хемијских и биолошких својстава пољопривредног земљишта и обезбjеђења правилне употребе минералних и органских ђубрива корисник или власник обрадивог земљишта мора да врши систематску контролу плодности земљишта и евиденцију количине унијетих минералних ђубрива.
Значај правилног узимања узорака је у томе што од тога како је узет узорак-правилно или неправилно зависе и резултати анализе, а тиме исправност закључка и мјера које се предлажу.
