Технологија производње паприке у пластенику – од зрна до плода

Производња паприке траје цијелу годину као и потребе за том неизоставном намирницом у исхрани. Конзумирамо је на разне начине, а најбитније је што се може производити код нас и што јој прије свега одговарају климатски услови, те је самим тим једна од култура којој се треба приступити са посебним акцентом.

Ова производња је комплексан посао, али промоцијом домаће производње  и давањем  „значаја“ овој култури, те подизањем свијести потрошача , могло би се пуно више постићи и произвести у односу како је то сада.

Процес производње од расада до готовог производа 

 

Производња расада

Производња расада се одвија у пластеницима са двослојним или трослојним фолијама који се додатно загријавају. Загријавање се врши помоћу пећи на чврсто гориво или електричних простирки и гријалица. Производња почиње одабиром хибрида, супстрата и начина садње. На нашем подручју најчешће узгајани хибриди бабуре су: Ведрана, Бибика, Барби, Баголи, Блонди и други. Највећи потенцијал родности има хибрид Ведрана, међутим због боје плода ( зелено – жута) има слабију потражњу на тржишту. Начин садње може бити са пикирањем расада или без пикирања.

Код узгоја са пикирањем вријеме сјетве је нешто раније у односу на узгој без пикирања, а сама производња скупља и захтјевнија у погледу додатних радних дана за пикирање.

Код овог система сјетва почиње крајем јануара у саћа од стиропора (најчешће са 104 отовора) у сјетвени супстрат.

Пикирање расада се врши у фази два развијена листа, расад се пикира у пластичне чаше пречника 7 или 9 центиметара. Након 50 до 55 дана расад је спреман за пресађивање у пластеник. Идеалан расад за пресађивање је величине 8 до 10 развијених листова.

 

 

Код система узгоја без пикирање сјетва почиње у првој декади фебруара. Сјетва се обавља у саћа од стиропора са 40 отвора гдје расад буде све до момента пресађивања у пластеник. Предност у односу на први  систем је што захтјева мањи број радних дана, мање супстрата, лакша  је и бржа производња и једноставније пресађивање.

Код оба система врши се иста њега расада. Прво залијевање се обавља одмах послије садње. Ради бржег клијања залијевање треба обавити топлом водом темепратуре 30 до 40 степени Целзијусових. Интервали залијевања се усклађују са потребама биљке, а норме залијевања се повећавају по фазама развоја. Залијевање се може обављати ручно (кантама) или уз помоћ орошавања. Ђубрење се врши по потреби НПК ђубривима формулације 1:1:1 (једном или два пута у току производње). Изводи се основна заштита расада бакарним препаратима, затим се врши праћење стања расада и по потреби третирање фунгицидима и инсектицидима. Честа је појава полијегања расада, а до ове појаве може доћи због неколико разлога. Првенствено због прекомјерне влаге, слабог провјетравања и у неким случајевима зараженог супстрата. Зато се препоручује дезинфекција пластеника и опреме гдје се врши производња прије почетка сезоне. Гријање пластеника се може обављати на два начина: помоћу пећи на чврсто гориво или помоћу гријалица и простирки на електричну енергију. Код оба система најбоља температура за клијање и ницање је од 26 до 30 степени Целзијусових по дану, односно од 22 до 25 степени по ноћи. Температуре се смањују у зависности од фазе развоја засада, тако да, у фази до петог листа дневна и ноћна температура ја за 6 до 8 степени мања у односу на почетну. Док у фази 8 листова дневне и ноћне температуре за мање за око 10 степени Целзијусових у односу на почетне. Битна је и фаза очвршћавања расада које се одвија од 7 до 10 дана прије пресађивања у пластеник. У овој фази се престаје са додатним загријавањем и расад се прилагођава стварним дневним и ноћним температурама.

Основна и додатна обрада

Под основном обрадом подразумјева се дубоко орање или подривање. Стварање дубљег растреситог слоја је јако битно јер главна маса коријеновог система паприке се налази на дубини око 30 центиметара. Прије саме основне обраде врши се растурање стајског и расипање минералног ђубрива у количини од 35 до 45 тона по хектару, односно од 400 до 500 килограма по хектару формулације 1:2:3. Ово се препоручене количине, а стварне количине које ће се примјенити најбоље је прилагодити према претходно урађеној анализи земљишта и на основу очекиваних приноса у току вегетације.

 

 

Послије ђубрења врши се заоравање, па се затим  приступа додатној обради која се састоји из једног или два пролаза сјетво – спремачем због равнања земљишта. Даља додатна обрада се наставља фрезом (ручном или тракторском) док се не постигне мрвичаста структура земљишта величине фракција од 0,5 до 5 мм.

 

 

Припрема и садња

Припрема прије садње обухвата прво припрему самог земљишта, затим припрему расада. Код припреме земљишта врши се, ако је потребно, додатно равнање банкова затим постављање система за наводњавање и малч фолије. Код система за наводњавање најчешће се користи кап по кап и црна малч фолија.  Међутим најбоља  је црно – бијела малч фолија и то из два разлога:

1. Први разлог је што са својом бијелом страном окренутом према Сунцу рефлектује онолико свјелости колико је потребно па не долази до прегријавања наручито у периоду Јул – Август.
2. Други разлог је што њена црна страна које је окренута према земљишту значајно спречава испаравање, па се самим тим и знатно дуже задржава влага.

Послије ових радњи приступа се обиљежавању редног и међуредног простора. Обиљежавање се обавља машином конструисаном специјално за ову намјену

Код припреме расада се врши купљење чаша (ако је пикирани расад) или купљења саћа, затим потапање у раствор воде и ђубрива формулације 1:4:1 у количини од 1 до 2 килограма у 1000 литара воде због бољег укоријењавања.

Пресађивање се обавља ручно на већ припремљеној површини. Обиљежена малч фолија се буши помоћу алата и праве се отвори (рупе) у које се врши садња паприке. Приликом вађења расада из чаша или саћа пожељно је земљу која држи коријен мало растрести да би се коријен што боље разгранао у земљишту. Прављење отвора за садњу може се вршити на два начина: са вађењем дијела земље и утискивањем земље. Систем са вађењем земље је доста спорији од система са утискивањем, међутим оба система имају своје предности и мане.

Садња се обавља ручно у већ припремљене отворе (рупе) на малч фолији. Међуредни размак је од 35 до 45 цм, а редни од 25 до 35 цм док је дубина садње око 10 цм. Редни размак првенстврено зависи од система узгоја и конструкције пластеника ( да ли има бочно провјетравање или не). Вријеме садње за рану производњу, без додатног загријавања, је од краја марта до прве половине априла док је вријеме за касну производњу од половине маја до почетка јуна. Код пресађивања за касну производњу треба избјегавати периоде дана са највишом температуром. Најбоље вријеме за садњу су рани јутарњи и касни поподневни сати.

 

Наводњавање и прихрана

Најбоље је одржавати ПВК на 60% до 70 %. Прво наводњавање се обавља одмах послије пресађивања расада. Паприка има слабо развијен корјенов систем а велику надземну масу тако да јој је потребно доста воде. Интервали и норме залијевања се повећавају са фазама развоја биљке. Највише воде је потребно у периоду пуног плодоношење, а то је Јул и Август мјесец. Уједно ови мјесеци су и најтоплији па је евапотранспирација највећа. Евентуални недостатак воде се одмах може примјетити на плоду паприке јер сам плод садржи од 80% до 90% воде. За савременију производњу требало би користити мјерне инструменте прије свега  тензиометре који  очитавају влажност земљишта и помоћу којих се може одредити моменат наводњавања. Поред овог инструмента најчешће се користи и ЕЦ метар који мјери електричну проводљивост раствора а чије је вриједност за паприку од 1,1 до 1,3 мС/цм. Јако је важно да се ова вриједност одржава у њеним идеалним границама због максималног усвајања храњива. Поред мјерења самог раствора, потребно је и извршити мјерење раствора у земљишту кад се заврши наводњавање помоћу екстрактора. Често се зна десити да норма наводњавања буде превелика па раствор има вриједост далеко мању од идеалне. О свим овим параметрима треба водити рачуна јер они сами утичу да цијена коштања буде мања или већа.

Вријеме и количина прихране се обавља у складу са фазама развоја биљке, па се те количине могу кретати од 0,5 грама до 3 грама по биљци недељно.

 Прва фаза развоја–  Мјесец дана од пресађивања, врши се прихрана једном недељно формулацијом 1:3:1 или 1:4:1 у количини до 25 кг/ха/недељно.

Друга фаза– од мјесец дана старости до заметања првих плодова, врши се прихрана два пута недељно формулацијом 1:1:1 до 25 кг/ха/недељно.

Трећа фаза је фаза развоја од бербе првих плодова па до краја вегетације. У овој фази прихрана се врши два до три пута седмично (некад и чешће са мањим количинама) са формулацијом 2:1:4 или 2:2:4 у количини од 25 до 40 кг/ха/недељно. За вријеме интезивног брања могуће је извршити промјену формулације у чисто калијумово ђубриво ради постизања што већег приноса. Сваких 7 до 10 дана приликом наводњавања треба извшити ђубрење калцијумом ради спречавања појаве суве трулежи.

 

Заштита и њега

Најважније од свега је произвести здрав расад. Прва заштита је већ обављена у фази производње расада. Следећа заштита се ради по потреби инсектицидима и фунгицидима, а прије свега треба обратити пажњу на појаву трипса. Превентивна третирања треба вршити сваких 10-ак дана, међутим најбољи начин је постављање самољепљивих жутих плоча за праћење бројности. Са третирањем треба почети када број инсеката прелази праг економске штетности. Број плоча зависи од површине пластеника, а оријентационо износи од 10 до 15 плоча на 500 метара квадратних распоређених по читавој површини пластеника. Да би се смањила могућност уласка инсекаката у пластеник пожељно је на отворима поставити анти – инсектицид мрежу, која има двојаку функцију. Прво да спречава улазак непожељних инсеката, а друга да спречава излазак већ постојећих који се налазе у пластенику. Постојећи који се налазе могу бити корисни и штетни, штетне настојимо елиминсати а корисне задржати.  Исто тако обрада испред отвора пластеника има веома важну улогу у смањењу бројности инсеката.

 

У периоду најтоплијег дијела године ( Јул – Август) поред свакодневног провјетравања пластеника требало би вршити и засјењивање истих. Постоји могућност фарбања фолије (најлона) специјалним бојама које пропуштају одређен спектар свјетлости, међутим највише у пракси се примјењује засјењивање кречом или јуполом. Код овог начина засјењивања треба бити опрезан да крајњи постотак засјењивања не буде велики. Засјењивање би требало да се креће од 30% до 40 % (идеално 35 %). Засјењивање помоћу мрежа је скупља метода зато што је потребан већи почетни капитал али  дугорочно је ово најисплативија метода. Овим начином добијемо тачан постотак засјењивања који желимо, а вијек трајања је веома дуг из правилно кориштење и складиштење након употребе.

 

Што се тиче узгојног облика постоји пар начина. Најчешћи и најједноставнији узгојни облик је уз дрвену или металну потпору без икакве обраде саме биљке. Код овог начина број плодова је веома велики тако да добијамо доста ситније плодове који споро напредују (првенствено због њихове бројности). Код овог начина препоручена редна густина је од 33 цм до 40 цм. Следећи начин узгоја је исто узгојни облик уз дрвену или металну потпору али са додатном обрадом биљке. Под термином додатне обраде биљке подразумјева се пинцирање (заламање, одстрањивање) унутрашњих заперака и проређивање плодова. Овим начином постижено да на сваком нивоу раста имамо од 4 до 6 плодова који су исте тежине и који у исто вријеме долазе за брање. Овај начин захтјева више радних дана, међутим добијамо плодове који су крупни и здрави, а самим тим повећавамо и потенцијал родности саме биљке. Код овог начина садње препоручена редна густина је око 30 цм. Код наведена два узгојна облика поред вертикалних потпора врши се  од 4 до 6 хоризонталних везање полиетиренских влакнима (везиво за балирање, најбољи је  ТИП 1200).

Начин узгоја у шпалирном систему је доста практичнији од горе наведених. Код овог начина врши се пинцирање биљке на двије родне гране које се омотавају око потпоре која је у овом случају везиво за балирање. Пинцирање и омотавање се врши сваких 8 до 10 дана у зависности од интезитета раста биљке. Код овог начина добијамо преко 80% плодова у првој класи, повећава се родни потенцијал биљке, постиже се већи број брања у вегетацији и смањује се количина прихране и заштите.

 

Препоручена редна густина садње за овај систем је од 25 цм до 30 цм. Код сва три наведена система за ранији почетак плодоношења препоручује се уклањање цвјетова у првом гранању. Поред ових система постоје и савремени системи код којих се производње обавља на супстрату (перлит, тресет, камена вуна и др.) без додира са земљом. Ови системи захтјевају високо развијену технологију како самих заштићених простора тако и опреме која управља производњом.

 

 

Брање и паковање

Прво брање  плодова се обавља  од 45 до 55 дана од дана пресађивања у пластеник. Овај временски период може бити дужи или краћи и зависи од времена и услова пресађивања. Брање плодова се обавља ручно у пластичне канте или неке друге посуде, а мора се водити рачуна да не долази до оштећења плодова приликом брања као ни оштећења саме биљке. Најбоље вријеме за брање је рано ујутру кад су плодови најсвјежији а температура ваздуха најнижа. Послије првог брања наредна два до три се обављају у интервалима од 12 до 15 дана, а у периоду интезивног плодоношења брање се обавља сваких 8 до 10 дана. Послије брања врши се класификације и паковање плодова. Амбалажа за паковање је различита и зависи од захтјева тржишта и самих купаца. Паковање се најчешће врши у картонске кутије просјечне тежине од 15 до 20 кг. Овако укаповану паприку најбоље је одмах пласирати на тржиште јер су тад губици најмањи.

 

Дипл. инг.  пољопривреде Живко Шашић