Произвођачи који се одлуче за садњу јагоде често су у великој дилеми око времена садње, начина гајења и избора сортимента.Технолошки и економски исплатива технологија је да се садња јагода врши што раније у пролеће, јер за два мјесеца од садње јагода почиње да рађа и тај први род отплаћује дио инвестиције. Први род директно зависи од категорије саднице која се сади. За уобичајену категорију класе А (500 садница у гајби) род се креће на нивоу 100-150 г/садници, односно 4-6 т/ха али ако се сади садница категорије А+ (250 садница у гајби) род се повећава на 200-300г/садници, односно 8-12 т/ха.Ако се од живића направе пресади у чашама од 10 цм род може бити и већи. Послије првог прољетног рода, садница има сасвим довољно времена да се развије и формира родни потенцијал за наредну сезону. Наредне године јагода даје први прави род од 600г – 1.0 кг/садници што је 24-40 т/ха. У Европи би одмах послије тога уништавали плантажу, а код нас, с обзиром да је мала разлика у цијени између прве и друге класе, може да се остави да плантажа да и трећи род који је реално на нивоу око 20-25 т, при чему треба рачунати повећано учешће плодова који су за индустрију (друга класа), а смањење учешћа плодова за свјежу потрошњу.
Битно је знати да се саднице из расадника ваде крајем новембра мјесеца. Имамо биљку са голим корјеном и корјеновим вратом. Иако се та садница послије одстрањивања листа, чишћења и класификације лагерује у хладњачама на температури од – 2 Ц, гдје су животни процеси сведени на минимум. Међутим, ма колико ниског интезитета били, они се ипак одигравају и биљка троши унутрашње резерве хране. Самим тим ће биолошки потенцијал садница за род бити мањи, што је дуже вријеме од убацивања садница у хладњачу до њене садње. Садница посађена у прољеће има много боље енергетске и генетске предиспозиције од саднице која се сади у јулу, августу ,а посебно у септембру. То се директно одражава на пријем садница, род и на крају на профит.
Ако се садња врши у јулу и августу температуре су високе, ниска је релативна влажност ваздуха, земљиште је често суво и тешко га је квалитетно припремити за формирање банкова. Поред система „кап по кап“ требало би увести и орошавање да би се повећала влажност ваздуха и поправила микроклима. У супротном ризикује се да се не прими велики проценат садница (30- 40 %), што чини садницу аутоматски скупљом а и смањује принос наредне године. Ако се чекају повољне временске прилике и саднице се посаде касно, у септембру или октобру, онда је готово 100% сигурно да наредне сезоне нећемо уопште имати род или ће исти бити безначајан. У сваком случају мањи него када урадимо прољећну садњу. Главна разлика између љетње и пролећне садње је што се први род добија тек наредног пролећа а при том садница већ после 20-так дана почиње са избацивањем цвјетова који се морају неколико пута до јесени закидати. Све ово се ради да би се биљка натерала да потенцијал “гура” у свој развој, да биљка идуће године да већи принос. Ако би се оставили цветови биљка би свој потенцијал “гурала” у развој плода, да продужи врсту, а сама би остала неразвијена и идуће године би имала веома мали принос. Закидање цветова изазива трошак радне снаге и поскупљује производњу. Код пролећне садње после рода биљка не цвета до идућег пролећа.
После летње садње, када је садња половином јула, први пролећни род је на нивоу око 60% од максималног генетског потенцијала и како се садња помера ка јесени тај проценат пада.Ако се садња обавља у крајем септембра и брзо наступе хладни дани, готово је 100 % сигурно да идућег пролећа нећемо убрати ниједну јагоду јер садница није имала довољно времена, довољну количину сунчаних сати (свјетлости) и довољну количину топлоте да развије и саму себе и развије родни потенцијал за наредно пролеће. Озбиљан принос (30-40 т/ха) се може очекивати тек другог пролећа после садње, али ће квалитет плодова бити лошији у односу на бербу првог пролећа после садње, због тога што су саднице годину дана биле дуже изложене дејству разних патогена.
Када смо завршили са припремом земљишта, обезбедили довољне количине органске материје (веома битно) у земљишту и довољну количину воде за наводњавање, елиминисали проблеме са коровом и одредили сортимент садница, пред нама је посао израде банкова и одлука да ли садити у једнореду или двореду.Најновији трендови у Европи су да се јагоде саде у једноредима. Растојање између банкова је 1,2м,стаје по ха исти број садница, користи се тања (0.03-0.04мм) и ужа фолија (1м) и само једна трака кап по кап. Са мањом количином воде и ђубрива наводњава се и храни исти број биљака по 1 ха.Банак мора да има висину око 30цм, у основи је ширине 30-40цм и на врху мора бити благо заобљен, да цветне гране немају равну површину где би могле да се задрже, већ да падају низ фолију. Много је мање болести и много је лакше брање.
Код бујних сорти код дворедне садње приликом апликације средстава заштите прскалицама , препарати не могу допрети до свих делова биљке (до кореновог врата) и они остају изложени деловању патогених гљива. Такође цвјетне гране падају између редова , тежа је берба и ту се развија болест и трулење плодова .Ово драстично може смањити принос и приход. Неке мање бујне сорте потребно је гајити у двореду али ти банкови морају бити виши ,ужи и заобљенији од оних класичних да би цвјетне гране падале са стране фолије без додиривања земље.
