Вино се прије стављања на тржиште најчешће флашира, односно разлива и затвара у етикетиране и украшене стаклене боце. Вино се у велепродаји често налази и у тзв. ринфузи. Неке винарије вина флаширају и код себе задржавају у боцама одређени број године (архивска вина) па их тек онда нуде тржишту. Вријеме флаширања и количине одређеног вина које ће се флаширати зависе од низа фактора – од тренутних захтјева потрошача и уговорене продаје вина, до различитог потребног времена сазријевања у подруму за различита вина. Поред захтјева квалитета за одређени тип вина или вина произведеног од грожђа одређене сорте, вина прије флаширања треба провјерити и по основу низа других елемената, а прије свега у погледу стабилности, евентуалног кварења и садржаја његових састојака који су прописима ограничени на одређене нивое. Највећи број вина прије флаширања пролази финалну филтрацију, а у вино се по потреби додаје сумпор диоксид у концентрацијама потребним да обезбједи његову дугорочнију стабилност у боци.
Боца вина је лијеп и на много начина симболичан коначни производ дуготрајних процеса добијања и његе грожђа и вина. Стаклена боца показала се најбољом посудом за дуго чување вина, али и згодном амбалажом за вина у промету. Купац вина значајну пажњу посвећује боци вина, етикетама и украсима који се на њој налазе, а на његову одлуку о куповини одређеног вина утиче и начин на који је оно упаковано. Вино се у боцама прије њиховог отварања може налазити годинама.
Вина се најчешће флаширају у неки од три традиционална типа винских боца. То су бордоска, бургундска и алзашка боца. Традиционални типови боца за вино у подручјима из којих потичу коришћени су за флаширање вина од грожђа одређених сорти или за флаширање одређеног типа вина. Запремина стандардне боце за вино је 750 мл. Вина се могу наћи и у боцама других запремина, а у реду стандардних су боце запремина: 375 мл (половина боце), 1,5 литара (магнум), 3 литра (дупли магнум) и 6 литара (империјал). Грлић винских боца од 0,75 до 3 литра запремине је, због употребе плутаних чепова стандардних димензија, стандардизован.
Под флаширањем вина подразумијева се низ операција, од припреме и евентуалног прања боца, преко разливања вина у боце, чепирања па до стављања украсних елемената и етикета на боце. Флаширање се може извести ручно уз употребу једноставних уређаја што се данас среће само код обимом веома малих производњи вина. Полуаутоматски уређаји за разливање вина или чепирање знатно убрзавају флаширање вина. Послије разливања вина у боце и затварања боца на оваквим уређајима врши се етикетирање и капсулирање вина. Винске боце се прије пуњења најчешће испирају врелом водом након чега се понекад додатно чисте воденом паром под притиском. Након дозирног разливања вина боцу треба затворити чепом. Најчешће се користе плутани чепови јер захваљујући свом саставу плуто у контакту са вином благо бубри и плутани чеп у потпуности затвара грлић боце. Затварањем боце са вином спречава се продор ваздушног кисеоника у вино. Етикетирање боце вина врши се након чепирања тако што се поред главне етикете често ставља и леђна етикета те ређе вратна етикета око грлића боце. Боце вина се након етикетирања пакују у картонске или кутије од другог материјала и у њима се вина налазе током транспорта и складиштења код трговаца.
