Најактуелнији радови тренутно су припреме за сјетву кукуруза. Било је довољно времена да се за сјетву пољопривредни произвођачи квалитетно припреме. Чим су временски услови дозвољавали требало је већ одавно обавити затварање зимске бразде како би се спријечио губитак влаге која се током зиме акумулирала у земљишту. То је дакле прва операција са којом се креће након дубоке обраде земљишта и она треба да обезбиједи равномјерно сушење и загријавање земљишта до предсјетвене припреме. Обзиром да се затварање зимске бразде обавља тањирачама, мада може и тешким дрљачама, прије тањирања је неопходно дати сву количину НПК ђубрива у једнаком омјеру свих неопходних хранива, уколико један дио није бачен прије орања. Орјентационо се додаје 400 – 500 kg/ha, али је наравно увијек препорука да се креће од анализе земљишта. Предсјетвену припрему земљишта би требало обавити десетак дана прије сјетве.
Сјетва је најважнија агротехничка мјера када је ријеч о било којој биљној врсти. Сјетва кукуруза у Републици Српској почиње од 10. априла и траје до 10. маја. Наравно, сјетву увијек диктирају временски услови.
У равничарским крајевима са сјетвом се креће око 10. априла сјетвом хибрида каснијих група зрења 500, 600 и 700. Око 20. априла је оптималан период за сјетву хибрида 300, 400 и 500 група зрења. У брдским подручјима, сјетва се обавља после 20. априла.
Ова година је хладнија па не би требало журити са сјетвом. Земљиште је још увијек хладно и температуре на дубини од 5 cm су на граници са минималном температуром од 10°C када се може сијати кукуруз. У овом случају за ницање кукуруза би требао неки период од двије седмице до 20 дана, имајући у виду и влажност земљишта. Са порастом температура скраћује се период клијања и ницања. Од средине марта је дошло до пораста средњих дневних температура ваздуха, а интензивније падавине у наведеном периоду су обновиле резерве влаге у земљишту. И сами пољопривредни произвођачи ће више морати пратити прогнозе Хидрометеоролшког завода приликом провођења агротехничких мјера.
Правило које важи за кукуруз, а које се стално понавља је да сјемену треба „тврда постеља, а мек покривач“. Најчешћа грешка је предубок сјетвени слој, сјеме остаје без тврде подлоге, а самим тим без контакта са влагом. Температура земљишта, садржај влаге, али и сам квалитет припреме земљишта утичу и на дубину сјетве. У случају повољне влажности дубина сјетве је 4 до 5 cm, ако је земљиште сувље иде дубља сјетва 6 до 7 cm. Дакле за сјетву је пожељно што топлије земљиште са довољно влаге.
Значајан чинилац приноса је свакако оптималан склоп биљака. Уобичајени размак између редова је 70 cm, док се густина сјетве регулише сходно ФАО групи зрења и намјени хибрида. Ранији хибриди се увијек сију у гушћем склопу, мање су лисне површине, тање стабљике, док се каснији хибриди као робуснији сију у рјеђем склопу. Произвођачи сјемена дају препоруке за сјетву одређеног хибрида којих се треба придржавати.
При избору хибрида треба водити рачуна о намјени и начину кориштења, али и о дужини вегетације у коју се хибрид треба уклопити у дио године без мраза. Наравно, битно је водити рачуна о висини приноса, отпорности према полијегању (ломљењу стабљике), отпорности према болестима и штеточинама.
Оно што ратари требају имати у виду је да без високородних хибрида нема ни високог приноса, али је чињеница да се и без одговарајуће технологије производње, без обзира на сам хибрид, не може очекивати задовољавајући принос. Према томе, агротехника и сортимент су равноправни чиниоци приноса.
У погледу временских прилика за сјетву, значајно је истаћи да ако се настави дужи период хладног и кишовитог времена, нпр. до половине априла не препоручује се сјетва хибрида ФАО групе 600 и 700, осим ако нису намјењени за силажу.
У последње вријеме се, због сушног и топлог љета, чак практикује сјетва хибрида 300 и 400 већ око 10. априла, опет зависно од временских прилика, да би се избјегле високе температуре у периоду оплодње кукуруза.
