На подручју Лијевче поља у току је сјетва уљане репице. У претходним данима било је довољно падавина те су се стекли повољни услови за сјетву уљане репице. На нашем подручју оптималан рок за сјетву је од 25. августа до 10. септембра.
Када је у питању сјетва уљане репице битно је испоштовати рок сјетве како би се на вријеме успјела развити лисна розета и да биљке спремне уђу у зимски период и период мировања, затим остале агротехничке мјере.
Уљана репица је биљка која добро подноси ниске температуре, под сњежним покривачем може издржати до -25°С, а голомразице издржи до – 15°С. Теже подноси нагле температурне промјене. Оптимална фаза за презимљавање је кад биљке имају 7-10 развијених листова.
С обзиром да има висок транспирациони коефицијент (650-750) има велике потребе за водом. Критични период за водом је у фази цвјетања и наливања зрна.
У нашим агроеколошким условима када у последње вријеме имамо зиму без сњежног покривача, нагле промјене температура, дуготрајне суше и друге проблеме везане за раст и развој биљака, можемо дјелимично елиминисати квалитетном обрадом земљишта и правовременом сјетвом тако да репица до зиме може довољно да се развије и спремна уђе у период зимског мировања.
Када је у питању плодоред на исту површину се не треба враћати 4-5 година. Најбољи предујеви су житарице, зрнене махунарке, озиме крмне смјесе, рани кромпир.
С обзиром да је сјеме уљане репице врло ситно земљиште мора да буде добро припремљено и уситњено како би се обезбједило нормално клијање и ницање. За сјетву уљане репице обрада се врши у двије фазе. Прва фаза плитка обрада на 10-15 cm орањем, тањирањем или дрљањем како би се сачувала влага у земљишту, а друга је пред сјетву орање на дубину 25 cm и паралелно с орањем затврање бразде тањирачама ради губитка влаге. Након сјетве препорука је да се обави ваљање како би се успоставио бољи контакт ситног сјемена са земљиштем и тако обезбједило правилно и уједначено ницање.
Коријен уљане репице има слабу моћ упијања па је према томе обезбјеђивање довољне количине храњива значајна мјера. Потребно јој је обезбједити:
120-160 kg/ha N, 80-120 kg/ha P₂O₅, 140-180 kg/ha K₂O.
У току вегетације обавезан је редован мониторинг и праћење како би се утврдило присуство, корова, болести и штеточина. Уљана репица је усјев густог склопа те загушује корове, али ипак је обавезна заштита усјева хербицидом на следећи начин:
- инкорпорацијом хербицида у земљиште прије сјетве,
- послије сјетве, а прије ницања
- у рано прољеће са почетком вегетације.
Уљану репицу напада неколико врста штетника од којих неколико њих може изазвати економски значајне штете током јесени и прољећа. Најзначајнији прољећни штетници уљане репице су: репичина лисна оса, лисне ваши, бухачи, велика и мала репичина пипа и репичин сјајник (Meligathes aeneus), који се јавља на репици у вријеме цвјетања. Заштита се обавља регистрованим инсектицидима када се утврди праг штетности присутних инсеката.
Савјет пољопривредним произвођачима за успјешну и стабилну произвидњу уљане репице је да испоштују све агротеничке мјере у процесу производње, редовно прате и обилазе усјеве, прате појаву корова, болести и штетника и на вријеме дјелују употребом хемијских средстава за одређену намјену.
