Иако је нама свима позната ова непроцјењива воћка, посљедњих година је безразложно запостављамо због константног прoпагандног тренда који доприноси повећаном конзумирању разних воћних врста које чак и нису са нашег простора нити их ми као такве можемо узгајати.
У том наметнутом тренду из разних модела модерног информисања “излијећу“ рекламе о неким другим воћним врстама, њиховим приправцима и благодетним дјеловањима за опште човјеково здравље и неизоставно у справљању оброка за разне дијете . Поред тога што је ово воће теже доступно у маркетима, а начини и услови узгоја широј популацији потпуно непознати, плаћамо га и по знатно вишој цијени.
Оставимо се сада ових тема. Наша шљива је далеко позната воћна врста и прилагођена је нашим условима. Истина да наши воћари већ неколико година муку муче са прољетним мразовима у фази цвјетања али јој то не умањује значај. Шљива има низ добрих особина којима ми морамо дати значај јер је она управо једна од наших најзначајнијих воћних врста.
Када причамо о шљиви морамо напоменути да има више сорти са различитим бојама,величином и укусима.На нашем подручју Републике Српске широко распростраљена и опште прихваћена је плава шљива а најраспрострањенији представник је стара домаћа сорта тзв. „Савка“ или како се у Србији каже „Пожегача“.
Шљива обилује витамином С који има снажно антиоксидативно дјеловање те чува здравље и снажи имунитет човјека. Она је краљица добре пробаве а у 100g свјеже шљиве се налази чак 10mg калијума који има важну улогу у регулисању крвног притиска. Редовна конзмација шљиве такође регулише рад комплетног кардиоваскуларног система. Пошто има витамина C оснажује имунитет. У плоду шљиве има и бета-каротена и витамина Е који чине кожу еластичном, а фенолни спојеви и флавонид доприносе чврстини костију у човјековом тијелу.
Шљива као воћна врста се успијешно гаји код нас на територији Републике Српске и до добрих приноса се може доћи и без неких великих улагања која су итекако присутна код одабира узгоја других воћних врста које природно не припадају нашим теренима.
Зато је препорука нашим грађанима да не поклекну страним маркетиншким притисцима које пласирају њихово воће јер за мање новца могу доћи до нашег воћа које је здравије нутритивно и органолептички пуно боље од увозног због сумњивог технолошког процеса производње.
