Кукуруз (Zea mays L.) је тренутно у фенофази налијевања зрна, почетак је млијечне зрелости (BBCH 73). Зависно од рока сјетве фенофазу је увијек тешко прецизирати. Он сад има највеће потребе за водом све до завршетка млијечне зрелости. Дневне потребе кукуруза за водом се крећу од 8 l/m2 до 10 l/m2.
Треба правити разлику између фенофазе у којој кукуруз има највеће потребе за водом и фазе која је најосјетљивија на недостатак влаге у земљишту и високе температуре.
Генеративна фаза кукуруза, полинација и свилање, је завршена и она је најосјетљивија по питању недостатка падавина и изразито високих температура. На свилање највише утиче недостатак влаге у земљишту, док појава метлице, антера и полена реагује на високе температуре. Из ових разлога касније имамо проблеме у оплодњи. Управо ова најосјетљивија фаза кукуруза, седам дана прије генеративне и двије седмице после код нас протиче у условима високих температура.
Међутим, ова година је у генеративној фази добро прошла у односу на претходну на подручју бањалучке регије и регија Градишке, Лакташа и Српца. Наравно, ово се не односи на све крајеве Републике Српске, јер је у појединим ситуација била у потпуности супротна. У поменутим регијама, екстреми нису били толико изражени када је кукуруз ушао у генеративну фазу. Од прве половине јула мјесеца пало је негдје око 50 l/m2 кише у два наврата, али је била добро распоређена. Ова количина кише наравно није била довољна да задовољи укупне потребе биљака за водом, али је пала у најповољнијем периоду, спустила температуру и повећала влажност ваздуха.
Они произвођачи који су имали прилику у јуну мјесецу залити усјев 2 до 3 пута, могу очекивати релативно добре приносе јер се у том периоду управо формирају компоненте приноса, број клипова по јединици површине, број редова у клипу, број зрна у клипу, итд.
Соја (Glycine max L. (Merr.)) је тренутно у фенофази цвјетања (BBCH 63). Са појавом првих цвјетова почетком јула мјесеца расту потребе за водом и тај максимум се задржава до 
половине августа мјесеца. Дневна потрошња воде износи око 8 l/m2. У овом периоду соја потроши око 50 % од укупних потреба за цјелокупни вегетациони период.
При температурама преко 38 °C соја има особину да одбацује цвјетове, такорећи абортира, због чега нема остварења приноса. Овдје значајну улогу имају системи за наводњавање кап по кап који поред обезбјеђења оптималне количине влаге у зони ризосфере, повећавају влажност ваздуха у приземним слојевима земљишта што ублажава негативну особину одбацивања цвјетова.
Генерално, кукуруз и соја су озбиљни потрошачи воде. Имајући у виду да се при температурама преко 35 °C ремете физиолошки процеси у биљкама, производња највећег броја биљних врста је апсолутно незамислива без наводњавања.
У закључку, основни значај наводњавања су остваривање високих и стабилних приноса сваке године и двије жетве годишње. 
