На већини косаница у општинама Источне Херцеговине завршени су радови на прикупљању кабасте сточне хране (сијена и сјенаже). И ове сезоне активности на прикупљању кабасте сточне хране почеле су нешто раније него што је то уобичајено и за ово подручје и овај период године. Обично би ове активности започињале у другој половини мјесеца јуна, а не ријетко и самим крајем мјесеца, што ове али и претходне године није био случај, прије свега захваљујући изузетно повољним временским условима, односно дугорочној стабилизацији која је услиједила након дуготрајног кишног периода. Са порастом дневних али и ноћних темепература ваздуха, након једног хладијег периода који је погодио мјесец Мај, долази до интензивнијег пораста и наглог сазријевања зелене биљне масе. То је условило да се најприје крене са косидбом површина засијаних травно дјетелинским смјешама односно косидбом тзв. вјештачких ливада, јер се те површине, зависно од временских услова, а нарочито количине кишних падавина, најчешће косе 3-4 пута у току једне сезоне. То се посебно односило на она пољопривредна газдинства на којима се више примјњењује вакумирање зелене биљне масе, тј. производња сјенаже. Такође, све већа употреба савремене механизације за прикупљање и складиштење кабасте сточне хране, свакако је допринијела да се ове активности обаве много брже и једноставније него што је то некад раније био случај.
Када су у питању приноси зелене биљне масе, како вјештачких тако и природних ливада, они су у зависности од локације односно врсте парцеле били прилично неуједначени, али општи утисак је да су углавном задовољавајући. Константне кишне падавине у мјесецу мају, условиле су да на појединим парцелама, а нарочито оним које су у протеклом периоду третиране стајњаком, дође до прерастања и полијегања биљне масе, па се сама косидба, односно прикупљање и вакумирање сијена на тим парцелама одвијало доста отежано. На оним парцелама гдје је дошло до прерастања, односно полијегања биљне масе и гдје се вода дуже задржавала, забиљежене су и појаве трулежи, нарочито у доњим зонама надземног дијела биљака, али су те појаве биле спорадичне. Ипак, показало се да је садржај храњљивих материја у биљкама изузетно висок, па можемо рећи и да је овосезонски квалитет сијена, генерално гледано, веома добар.
Слична ситуација је и са стрним житима која се углавном налазе у фазама наливања зрна, а којима је на подручју општина Невесиње и Гацко засијано мање површина него што је то био случај претходних година. У току су припреме за жетву ових усјева, а према ријечима ратара до сада нису уочене појаве неких већих оштећења на биљкама.
И ове године, као што је то био случај и двије претходне, имамо ситуацију да је понуда сијена доста већа од потражње. Зашто је то тако, разлоге проналазимо, прије свега у чињеници да су претходних пар сезона приноси сијена били на изузетно високом нивоу, али их такође проналазимо и у доста благим и копним зимама, када је потрошња сијена била доста мања него што је то негдје било очекивано. Све то је утицало на креирање нешто другачијег „цјеновника“ балираног сијена, па је овогодишња вриједност једне просјечне бале сијена од око 20kg доста нижа него прије пар година и у зависности од величине бале и квалитета сијена не прелази износ од 3,00-4,00 КМ. Ако направимо поређење са цијенама осталих врста сточних хранива, али и намјерница биљног поријекла које се користе у људској исхрани, онда је вриједност кабасте сточне хране, прије свега сијена, изузетно ниска. Осим оних продаваца који имају своје сталне односно загарантоване купце, имамо примјера гдје су неријетко продавци због немогућности продаје сијена, како у трави, тако и балираног, то сијено давали готово у бесцијење, прије свега како не би запуштали своја имања. Ипак, то се свакако може третирати као индивидуална рачуница сваког продавца, а која зависи од више разлога и фактора као што су: количина сијена тј. величина бале, квалитет самог сијена, удаљеност односно приступачност имању гдје је сијено лоцирано и слично. 
Када су цијене услуга балирања у питању оне се у односу на претходну сезону нису битније мијењале, тако да је цијена по једној бали износила око 1,00КМ за обичну балу, док је цијена услуге балирања вакумиране бале износила око 30 КМ.
На појединим газдинствима, нарочито на оним која располажу већим сточним фондом, а узимајући у обзир релативно кратак вегетативни циклус, када искористивост зелене биљне масе достиже своје максималне вриједности, поједини призвођачи су били принуђени да ангажују и сезонску радну снагу, како би благовремено обавили ове активности, што свакако додатно поскупљује овај процес.
