Код озимих биљака постепено креће вегетација и вријеме је да се обави прва прихрана биљака. У протеклих неколико дана имамо пораст дневних температура, мада још увијек имамо ниске ноћне и јутарње температуре, праћене мразом. Пожељно је да се прва прихрана пшенице обави када биљке имају развијена 3-4 стална листа и када се тампература ваздуха устабили на око 10°С, а температура земљишта у зони корјеновог система изнад 5°С.
Прихрану није добро обавити сувише рано и при ниским температурама јер су биљке још у фази мировања. Најбоље извршити према претходно урађеним анализама и потребама биљака за одређеним храњивима и то у више наврата.
Нормативи ђубрива за прихрану зависе од више фактора: климатских услова, врсте и стања усјева, потреба појединих сорти, квалитета земљишта и количине која је дата у основном ђубрењу.
За прву прихрану пошто је земљиште још увјек хладније, а биљке недовољно развијене најбоље је примјенити азотно ђубриво у лако приступачном амонијачно-нитратном облику, а то је КАН 27% у количини од 150-250 kghха (зависно од претходно поменутих фактора).
Друга прихрана обавља се у фази влатања мјесец дана након прве прихране, када су биљке већ развијене и температуре више. Зависно од стања и врсте усјева може се обавити УРЕОМ са остатком предвиђене количине азота за прихрану.
Након прве прихране потребно је редовно обилазити усјеве, утврдити присуство болести, усколисних и широколисних корова и штеточина.
Када је у питању заштита од корова водити рачуна о заступљености и врсти корова, фазама развоја корова и усјева, избору средства, дози примјене и временским усовима. Посебно водити рачуна који хербицид, односно активну материју примјенити када је у питању заштита зоби од корова, јер је зоб најосјетљивија на поједине хербициде.
Највећи број хербицида примјењује се када су дневне температуре од 5-25 °С, а ноћне изнад 5°С. У супротном утицај ниских температура на хербицидни третман може довести до фитотоксичности биљака. У зависности од времена сјетве пшенице и јечма хербицидну заштиту најбоље је обавити у периоду од бокорења до појаве првог кољенца, мада се неки хербициди примјењују и до другог кољенца.
Такође, у случају заједничке примјене хербицида и фунгицида водити рачуна о компатибилности препарата, јер у супротном може доћи до фитотоксичности биљака.
Према свему наведеном веома је бито да се третмани изврше правовремено, како би се постигао најбољи учинак и смањили додатни трошкови.
Поред наведених мјера неопходан је и мониторинг глодара који знају направити такође велике штете на усјевима. Потребно је прегледати да ли има активних рупа од мишева, волухарица и кртица. У случају повећане бројности у активне рупе постављају се мамци који се затрпавају земљом да неби дошли у контакт са домаћим животињама, птицама и дивљачи.
