Сјетва кукуруза у Републици Српској је највећим дијелом завршена. Кукуруз је, зависно од рока сјетве, у фенофази од 3 до 7 листова (BBCH 13 – 17). Уколико је сјетва обављена исувише рано, у суво земљиште или услед неравномјерне дубине сјетве, са појавом кишног периода, долазило је до прорјеђивања склопа и неравномјерног ницања биљака.
Због сушног периода, у неким крајевима Републике Српске, дошло је и до пресијавања одређеног дијела површина. Поред саме суше, узрочник су биле птице и жичњаци (Elateridae), али је утицај ових штетника занемарљив.
Почетак кишног периода, погодовао је бржем ницању и санирању неравномјерно изниклих биљака, али је условио и брже ницање и раст корова. Први третаман хербицидима у заштити кукуруза од корова може се обавити одмах послије сјетве и прије ницања. Корективни третман у случају веће појаве корова обавља се од фазе 4 до 7 листова. У случају закашњеле примјене појединих хербицида, може доћи до појаве симптома фитотоксичности.
Значајна мјера његе кукуруза је свакако међуредна култивација, како би се разбила покорица, обезбиједила растреситост земљишта, а самим тим провјетравање земљишта и додатно, механички, сузбили корови. Са међуредном култивацијом се може обавити и прихрана кукуруза. Обично се додаје 200 kg/ha KAN – a. Прихрана се обавља до фазе 7 листова како не би дошло до ломова самих биљака култиватором.
Значајнија појава болести или штеточина на терену није забиљежена.