Организација за храну и пољопривреду сваке године слави 16. октобар – Свjетски дан хране, дан када је ова организација основана 1945. године.
Колективно дјеловање у 150 земаља широм свијета, на 50 језика, чини Свјетски дан хране једним од најпознатијих дана календара Уједињених нација. Стотине догађаја и активности на терену окупља владе, општине, предузећа, институције, невладине и хуманитарне организације, медије, јавност и младе.
Они промовишу активности усмјерене на подизање свијести и промјене пракси цјелокупног свјетског становништва у циљу превенције глади и повећања једнакости и правичности у приступу адекватним количинама здравствено безбједне и нутритивно вриједне хране и активности усмјерене на правилан приступ у производњи и преради хране са циљем очувања планете и унапређења здравља становништва.
Свјетског дана хране у Републици Српској се активно обиљежава од 2005. године уз подршку Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и других институција и организација у Републици Српској.
Ове године, Свјетски дан хране обиљежава се под слоганом „Право на храну за бољи живот и бољу будућност“.
Када храна, у ширем смислу подразумијевамо:
• разноликост, будући да људско тијело за правилан раст и развој и очување здравља захтијева унос разноврсних намирница из пет основних група;
• исхрану, будући да правилна исхрана подразумијева унос адекватне количине хране прилагођен нашим дневним енергетским потребама и потребама у хранљивим материјама. Без хране нема ни исхране, зато што нам храна даје хранљиве материје;
• приступачност, подразумијева једнакост и правичност у обезбјеђењу лаког приступа здравствено безбједној и нутритивно вриједној храни од њиве до трпезе;
• безбједност, подразумијева да храна којом се хранимо треба бити здравствено безбједна.
Према подацима Организације за храну и пољопривреду и Свјетске здравствене организације, више од 2,8 милијарди људи у свијету не може себи да приушти адекватну исхрану. С друге стране посматрано, то значи да је 2,8 милијарди људи на свијету због тога изложено ризику за развој неког од облика потхрањености као што су смањена тјелесна маса, заостајање у расту, недостатак микронутријената и гојазност, који су данас присутни у већини земаља и јављају се у свим социо-економским класама друштва.
Разлози за неадекватну исхрану су вишеструки, а међу њима се најчешће препознају немогућност куповине разноврсне хране из економских разлога, ограничена доступност одређене врсте хране или уопште хране, одабир јефтиније опције приликом избора хране, при чему је то обично енергетски густа и нутритивно сиромашна храна, или пак одсуство адекватних информација у вези са правилним избором хране уз присуство окружења које промовише енергетски густу и нутритивно сиромашну храну подстичући становништво на погрешне изборе.
